18. јун 2017.

МАНДИЋЕВ ХАНИБАЛОВ ШАТОР У ЧАСОПИСУ БРАНИЧЕВО


   
                     МАНДИЋЕВ ХАНИБАЛОВ ШАТОР


                             У ЧАСОПИСУ БРАНИЧЕВО

У часопису за књижевност и културу БРАНИЧЕВО  у двоброју 1-2/2011, јануар-април 2011, у издању Центра за културу Пожаревац, за време док га је уређивао познати савремени српски песник Александар Лукић, објављен је текст Ханибалов шатор ЗОРАНА М. МАНДИЋА. Назначени Мандићев текст објављен је у тематском склопу који је имагинирао Бела Тукадруз, илити Мирослав Лукић, под заједничким насловом Питања, чуђења, нервозе, (пре)вредновања с којим је часопис Браничево настојао да очува концепт актуелни темата негованих у претходним бројевима, а што је имало за циљ да се настави активно постицање преиспитивања књижевне прошлости српске књижевности, историје и културе њеног матерњег језика и њени аутохтони уметничких вредности и надасве посебности. У овом двоброју поред Мандићевог текста заступљени су и текстови: Беле Тукадруза илити Мирослава Лукића, Бранка Лазаревића, Славице Гароње Радованац,Душана Стојковића, Бошка Томашевића, Мирољуба Милановића и Ружице Јовановић.
У свом тексту Зоран М. Мандић потенционалног читаоца подсећа на песму пагана Ханибала Оршевског, кога нема чак ни у антологијама сећања, а камоли у записима неког јадно преживелог пергамента. У лошем преводу Ханибалове песме „По-света“ стоји текст:

Не посвећујте, ни ово, ни оно
Чекајући
Хвала
Хвала
може да те укине на првој
            раскрсници.
Са које се нико жив није вратио у
своју посвету.
Пишите: „Не посвећујем, не кудим,
Не ...“
НЕ, та мала одречна речца
Поезији је важнија од муке са одањем
Чуђења.
Због које се све теже креће у свом
празном читалишту.
празно.........непреведено
непреведено...обрисано

обрисано........ избрисано         

Нема коментара:

Постави коментар