ЗОРАН М. МАНДИЋ
ХЛЕБ
Сваки
Сладострасни залогај
Хлеба
Без обзира на боју
Мирнодопске и
Војне верзије
Печења
Домаће и стране
Рецепте спремања
Његовог теста
Те присуства
Уљеза
Избеглица и пребега
Који се реметилачки
Шећу у њему и
Његовим мирисима
Као квасци и разноразни
Адитиви
Угрожава смисао лепоте
Представе
Уживања у јелу
Пићу и причању
ЗОРАН
М. МАНДИЋ
НЕ
Објашњавати
себи
Оно што је необјашњиво
Тежити за оним
Што је
Недостижно
Бранити
Оно што је неодбрањиво
Чини велико
НЕ
Још већим
Немогућностима и
Неостваривостима
А Бог је све тврдоглавији да
Не помаже
Да не пушта и попушта
У стварима које нису
У његовим почетним
Нацртима
Средњи родови речца
НЕ и ДА
У многоме су Свет
Прилагодили
Његовим немогућностима
Колико да буде
Толико и да не буде
Остварив
Недеља
19.7.2020.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
НИСАМ
Нисам
оно
Онај што
Други мисле да јесам
А ипак мало ме је
Као оних
Који жале што су се
Догодили
На
Петровдан господње 2020.
ЗОРАН
М. МАНДИЋ
КАПЛАР
Каплар
је
Ван војног
устројства
Чина и
Јединице којој
Припада у
Оквиру њега
Као стеница
Која нервозно
Али увек подмукло и
Цинично
Час изађе из
Свог скровишта
Час се сакрије а
Увек уједа и
Невероватно
Непотребно лаже
Много и редовно
Субота
11. јула господње 2020.
Имам
само једно срце
Које
може изненадно да стане
Које
неће стићи да разуме
Жељу
мог последњег корака
Који
пожеле да га направи
Пред
њим
Уморним
од нечујне божанске
Музике
откуцаја
И баш
оно
То
црвено јединче
Може да
стане заустави се где
Када и
колико хоће јер
Оно
следи само свој пут
Оно
никада не нуди ништа
Што
није његово осим
Себе
Света јунска недеља господње 2020.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
Пре
него што се
(Ис)планира
Писање
песме
Која
је њеном
Творцу
пала на ум
Треба
размислити
Како
ће се у њој
Пустити
корење
А
затим како на њеном
Плацу
ископати бунар
С кога
би јој се сваког
Јутра
односила
Свежа
хладна вода
На крају
неизбежно
Требало
би оградити тај
Њен
плац
И на
видном месту
Подигнуте
ограде
Укуцати
број 3 (три)
Исти
онај на који је
Творцу
ове песме годинама
Стизала
пошта у
Гупчевој
улици у Апатину
Понедељак 22. јуна господње 2020.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
СПАВАЧ НА ТУЂЕМ ПОЛУКАУЧУ
Моја
биографија може и
Овако
да започне
Скоро
цео живот
Спавам
на туђем полукаучу
Па шта
онда да се очекује од
Мене и
моје перспективе
Заточене
у маглу
Дубљој и гушћој од лондонске
У
којој се Џек Трбосек вешто крио
Са
серијом свирепих убистава
Али
није то све
Што се
врзмало међу подацима
Моје
биографије
У
којој нажалост
Скоро
цео живот шетам по
Туђем
дворишту
Купам
се у изнајмљеном купатилу
И
пишем грбаво сагнут над туђим столом
Уочи
Видовдана господње 2020.
Јутрос ме је
Обрадовао пријатељ
За кога се још увек
Не зна
Да ли поваздан
Више чита или
Пише
Јавивши ми да се
ОДЕДИО
Да му је ћерка
После унука дечака
Донела на овај наш
Васцели свет и
Девојчицу
Неки неталентовани
Писари склони су да
Одмах кажу
Принцезу или Клинцезу
Одедити се је заиста
Лепа глаголска реч за
Употребу закључка
Да је неко постао
Деда
Да се срећнички
Одедио
У самом врху лексике
Врцаве
Језичке лепоте
Где је територија
Српског језика
Суверенистички омеђена
Сопственом маштом и
Слободом независности
Пре свега
Казивања
Својим на свом говору
Нека се одедио понављам
Тај мој пријатељ
А даће Бог и да се
ОПОРАДЕДИ
Среда 17. јун господње 2020.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
ЗАВРТАЊЕ РУКЕ
Добро
је
Да се
упорно савремени
Човек
заузима за себе и
Када
му заврћу руку
И када
с њом
Неодврнутом
мора на
Обарање
с најјачим из
Противничког
табора
Зато
ако се човек у свим
(Не)приликама
Добрим
или лошим
Не
заузима за себе
Остаће
најмање кратак без
Заврнуте
и оборене руке
Леве
или десне
Смејаће
му се Свет као
Оном
смешном кепецу
Чарли
Чаплину
Док је
изводио оне своје
Филмске
керефеке
На Светски дан избеглица гоисподње 2020.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
СВЕ ШТО ДАЉЕ ИДЕМО
Све
што даље идемо
Пропадамо
дубље
У
бездан
Који
се шири у димензију
Неке друге
галактичке
Васељене
Који
нас без привилегија
Претвара
из једног у друго
Агрегатно
стање
Као
одраз некаквог
Мађионичарског
трика
Као
трачак вере
Наде
за обнављање
Бољег
сутра
Боље
чак и од себе
Стандардног
Свакодневног
А сада
из овог данашњег
Угла
гледано
Био је
то увек пост
Наспрам
жеље за његову
Лагодну
Супротност
2.
(По
себи)
Све
што идем даље
Све
више и више чезнем за
Николом
Теслом
С убеђењем
да би он
Испунио
моју велики давнашњу
Жељу
конструишући
Љубометар
Он би
направио и апликацију
За тај
мерни програм
Како
се даље не би мучили
С
рачуном времена
Колико
жанрова и праваца
Чини
љубав
Како
не би толико дубоко тонули
И
пропадали
Идући и
јездећи све даље
По
уклетом кругу
Како
то убедљиво смисливши
Записа
један песник
Можда
кругу смрти
Четвртак 25.јуна господње 2020.
