НЕ

 

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НЕ

Објашњавати себи
Оно што је необјашњиво
Тежити за оним
Што је
Недостижно
Бранити
Оно што је неодбрањиво
Чини велико
НЕ
Још већим
Немогућностима и
Неостваривостима
А Бог је све тврдоглавији да
Не помаже
Да не пушта и попушта
У стварима које нису
У његовим почетним
Нацртима
Средњи родови речца
НЕ и ДА
У многоме су Свет
Прилагодили
Његовим немогућностима
Колико да буде
Толико и да не буде
Остварив

Недеља 19.7.2020.

НИСАМ

 

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НИСАМ

Нисам оно
Онај што
Други мисле да јесам
А ипак мало ме је
Као оних
Који жале што су се
Догодили

На Петровдан господње 2020.

КАПЛАР

 

ЗОРАН М. МАНДИЋ

 

КАПЛАР

Каплар је
Ван војног
устројства
Чина и
Јединице којој
Припада у
Оквиру њега
Као стеница
Која нервозно
Али увек подмукло и
Цинично
Час изађе из
Свог скровишта
Час се сакрије а
Увек уједа и
Невероватно
Непотребно лаже
Много и редовно

 

Субота 11. јула господње 2020.

ИМАМ САМО ЈЕДНО СРЦЕ

 

ЗОРАН М. МАНДИЋ 

ИМАМ САМО ЈЕДНО СРЦЕ

Имам само једно срце

Које може изненадно да стане

Које неће стићи да разуме

Жељу мог последњег корака

Који пожеле да га направи

Пред њим

Уморним од нечујне божанске

Музике откуцаја

И баш оно

То црвено јединче

Може да стане заустави се где

Када и колико хоће јер

Оно следи само свој пут

Оно никада не нуди ништа

Што није његово осим

Себе

 

Света јунска недеља господње 2020.

ПРЕ ПЛАНИРАЊА

 

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРЕ ПЛАНИРАЊА

Пре него што се

(Ис)планира

Писање песме

Која је њеном

Творцу пала на ум

Треба размислити

Како ће се у њој

Пустити корење

А затим како на њеном

Плацу ископати бунар

С кога би јој се сваког

Јутра односила

Свежа хладна вода

На крају неизбежно

Требало би оградити тај

Њен плац

И на видном месту

Подигнуте ограде

Укуцати број 3 (три)

Исти онај на који је

Творцу ове песме годинама

Стизала пошта у

Гупчевој улици у Апатину

Понедељак 22. јуна господње 2020.

СПАВАЧ НА ТУЂЕМ ПОЛУКАУЧУ

 

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СПАВАЧ НА ТУЂЕМ ПОЛУКАУЧУ

Моја биографија може и

Овако да започне

Скоро цео живот

Спавам на туђем полукаучу

Па шта онда да се очекује од

Мене и моје перспективе

Заточене у маглу

 Дубљој и гушћој од лондонске

У којој се Џек Трбосек вешто крио

Са серијом свирепих убистава

Али није то све

Што се врзмало међу подацима

Моје биографије

У којој нажалост

Скоро цео живот шетам по

Туђем дворишту

Купам се у изнајмљеном купатилу

И пишем грбаво сагнут над туђим столом

 

Уочи Видовдана господње 2020.

ОДЕДИТИ СЕ

 

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОДЕДИТИ СЕ

За Душана Стојковића из Младеновца и Шумадије

Јутрос ме је

Обрадовао пријатељ

За кога се још увек

Не зна

Да ли поваздан

Више  чита или

Пише

Јавивши ми да се

ОДЕДИО

Да му је ћерка

После унука дечака

Донела на овај наш

Васцели свет и

Девојчицу

Неки неталентовани

Писари склони су да

Одмах кажу

Принцезу или Клинцезу

Одедити се је заиста

Лепа глаголска реч за

Употребу закључка

Да је неко постао

Деда

Да се срећнички

Одедио

У самом врху лексике

Врцаве

Језичке лепоте

Где је територија

Српског језика

Суверенистички омеђена

Сопственом маштом и

Слободом независности

Пре свега

Казивања

Својим на свом говору

Нека се одедио понављам

Тај мој пријатељ

А даће Бог и да се

ОПОРАДЕДИ

 

Среда 17. јун господње 2020.

ЗАВРТАЊЕ РУКЕ

 

ЗОРАН М. МАНДИЋ

 ЗАВРТАЊЕ РУКЕ

Добро је

Да се упорно савремени

Човек заузима за себе и

Када му заврћу руку

И када с њом

Неодврнутом мора на

Обарање с најјачим из

Противничког табора

Зато ако се човек у свим

(Не)приликама

Добрим или лошим

Не заузима за себе

Остаће најмање кратак без

Заврнуте и оборене руке

Леве или десне

Смејаће му се Свет као

Оном смешном кепецу

Чарли Чаплину

Док је изводио оне своје

Филмске керефеке

 

На Светски дан избеглица гоисподње 2020.

СВЕ ШТО ДАЉЕ ИДЕМО

 

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СВЕ ШТО ДАЉЕ ИДЕМО

Све што даље идемо

Пропадамо дубље

У бездан

Који се шири у димензију

Неке друге галактичке

Васељене

Који нас без привилегија

Претвара из једног у друго

Агрегатно стање

Као одраз некаквог

Мађионичарског трика

Као трачак вере

Наде за обнављање

Бољег сутра

Боље чак и од себе

Стандардног

Свакодневног

А сада из овог данашњег

Угла гледано

Био је то увек пост

Наспрам жеље за његову

Лагодну

Супротност

 

2.

(По себи)

 

Све што идем даље

Све више и више чезнем за

Николом Теслом

С убеђењем да би он

Испунио моју велики давнашњу

Жељу конструишући

Љубометар

Он би направио и апликацију

За тај мерни програм

Како се даље не би мучили

С рачуном времена

Колико жанрова и праваца

Чини љубав

Како не би толико дубоко тонули

И пропадали

Идући и јездећи све даље

По уклетом кругу

Како то убедљиво смисливши

Записа један песник

Можда кругу смрти

 

Четвртак 25.јуна господње 2020.

КАКО МИ ЈЕ УТЕКАО СТИХ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КАКО МИ ЈЕ УТЕКАО СТИХ

Ево

Питам се питам

Како ми је утекао стих

И то веома важан

Важан као

Зачин

Вода

Измењени  ваздух

У спаваћој соби

После отварања прозора

Као на зидовима

Војних касарни ЈНА

Југословенске народне армије

Не знам како се то десило

Али неразуми дешавања

Више ме не збуњују

Одлажем их у корпу за

Прљав веш и

Износим у ходник

Који дели моју свест

Од моје подсвести

Деоба је то мрска

Поручујем мом читаоцу

Док тражим утекли стих

Петак, 5. јун господње 2020.

ИСПОД ВРХА ОБЛАКА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИСПОД ВРХА ОБЛАКА

(Есеј о корупцији призора)

Испод врха

Пика

Леденог брега је

Суштина

Бескраја и

Неверовања

Не ради се у тој

Суштини

О леду или

Структури материјала

Од које је персонално

Саткано неко и нешто

Већ о корупцији

Призора

Који никада

До краја

Не изађу на видело

Нити сазову

Конференцију за медије

Да би се извинили

За учињене пропусте

Зато испод врха

Пика

Света и природе је

Корупција

И више од тога

Корупција корупције

Недеља 7. јуна господње 2020.

ТЕШКО ЈЕ СТИЋИ СОПСТВЕНИ ЛИК

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТЕШКО ЈЕ СТИЋИ СОПСТВЕНИ ЛИК

Тешко је стићи

Сопствени лик

Када одлази

Када почиње

Гулење коже

С његова  лица

Када свраб са

Свих страна

Заузима и проглашава

Своје територије и

Подручја

Лик необазриво одлази

Чак за собом вуче и

Свој у међувремену

Нарасли реп

Тада му се

Једноставно ништа

Не мисли

Не разговара

Не записује

Не објављује

А

Када сам ја у питању

Искључиво

Као његов писац

Не воли да сам у истрази

Због измишљених оптужби

По којима сам

 Добрано  оштетио

Земљин механизам окретања и

Вентилациони систем на

Војној медицинској академији

У Београду

Среда 10.јуна господње 2020.

ПРЕГИБ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРЕГИБ

Место савијања

Алитер

Кокпит у авиону

Путничком или војном

Суперсоничном

Невидљивом попут

Авакса

У коме копилот

На Хуавеј телефону

Чита поруку

Написану испод

Прегиба главе

Врата и руке

Пошиљаоца

А на којој пише

Живот је време које

Кад год му Бог окрене

Леђа или поглед на

Другу страну

Од његовог спољног или

Унутрашњег стања

Почиње отворено да

Флертује и бахато шурује

Са  часовником и његовом

Тика така так мерном кутијом

У којој се између осталог

Мере и геодетски премеравају

Прегиби како песничког тако и

Политичког календарисаног

Времена

Петак, 5. јун господње 2020.

ОСМАТРАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОСМАТРАЊЕ

Не мичем се

Осматрам стојећи

На чеки

Као поуздани

Службеник

Безбедносне

Информативне

Агенције

Као безбедњак

Који је на тендеру

Министарства

Унутрашњих послова

Добио највише бодова

За израду ситуационих

Досијеа најважнијих

Политичара и државника

Осматрам као

Ловац на главе

Који се не либи да

Узме те зле паре

Чудесно преостале у

Разним коруптивним

Иницијативама

Акцијама

Тајним пословима

И наравно

Расподелама

(О)сматрам и

Мислим

Да  нисам погрешио

Прихватајући се посла

Из ове песме

Четвртак 4. Јуна господње 2020.

СВЕТИЊА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СВЕТИЊА

Небо је

Светиња

Склониште

Над свима нама

Над свим нашим

Главама

Човек без те свете

Грађевине је као

Склониште без

Смисла намене

Бесмислена

Светиња

Ућуткани објекат

А

Ћутање никада

Ником није

Одговор

Четвртак 11. jуна 2020.

КОНТИНУИТЕТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КОНТИНУИТЕТ

На теоријском плану

Живот за мене песника

Увек је био континуитет

Али пре него што сажмем

То значење илити га

Преведем на универзални

Језик разумевања

Рећи ћу да је

Живот пре свега велики

Шерет

Луда

Комедијант

Лупеж и

Спадало

Који нити се родио

 Нити преминуо

Чије право

Крштено  име је

Континуитет

Или боље речено

Краљ прелазних рокова

У којима се он лежерно

Чак и без круне на глави

Док Харон одвози

Развози једне душе

Усељава у друге

Да наставе пламен свеће

Континуитета

Непрекида

Који столује у царству

Прелазних рокова и

Њихових кретања из

Једне у другу душу

Недеља 31.маја господње 2020.

НЕ БИХ МОГАО ДА НЕ МОГУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НЕ БИХ МОГАО ДА НЕ МОГУ

Не бих могао

Да не могу

Оно што могу

Што гурам кроз

Осећања

Чула

Мозак

Кроз игру

Белих и црвених

Крвних зрнаца

Која непрестано свог

Телесног домаћина

Затрпавају

Добрим и лошим

Обавештењима

О помору риба рецимо

У рекама које протичу

Кроз индустријске зоне

Великих загађених градова

О смаку света и

Сезонама пандемија

Вирусних оболења

Заиста не бих могао

Да не могу

Оно што ме увек чини

Радозналим

Када прелазим улицу или

Када у летњој башти неког

Београдског кафића чекам

Да ми скувају

Домаћу црну српску кафу

28. маја господње пандемијске корона 2020.

О АУТОГОЛОВИМА И ЧИЊЕНИЦАМА ЖИВОТА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

О АУТОГОЛОВИМА И ЧИЊЕНИЦАМА ЖИВОТА

Неки људи ће сутра

Много брже него јуче

И све то од господње

2020.

Престати да се баве

Прошлошћу као једином

По њима

Окривљеном

Окривљеницом

За њихове бизарне

Промашаје

Неуспехе

Поразе

Аутоголове

Невероватно је с колико

Сулудости они у таквом ставу

Инсистирају на проглашавању

Свог личног херојства међу

Пејзажима и исходима

Сопствене судбине

У друштву с

Њеним ПР

Стенографистима и статистичарима

А нигде ни најмање речи

Речце

О сопственој одговорности и

Погрешном тумачењу

Чињеница живота

На Дан словенске писмености и културе господње 2020.

ЦРТЕЖ НАЦРТАН УВРХ ИЛИ ИСПОД ТЕКСТА ЉУБАВНОГ ПИСМА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЦРТЕЖ НАЦРТАН УВРХ ИЛИ

ИСПОД ТЕКСТА ЉУБАВНОГ ПИСМА

Ја

Своје песме

Могу једнако добро

Да напишем

Како у једнини

Тако и у множини

Оне ми неће

Замерити што то чиним

Биће уз мене као

Откуцаји мога срца

Без којих би

Његов заспали мишић

Постао

Непокретни уморни

Спавач

Комад прошлости

Нацртан уврх или испод

Текста љубавног писма

Које обично није стигло

На време нити на адресу

Погрешно у журби написаној

Последњи мајски понедељак господње 2020.

ТАМО ДАЛЕКО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТАМО ДАЛЕКО

Тамо далеко

Где постојим

Уместо себе

Као помоћник

Свог (не)постојања

Све више измичем

Са клизаве плоче

Општег

Непостојања

На чијем папиру је

Аристотел исписивао

Своје мисли о

Тиранину

Који је патолошки

Непрестано и

Незасито

Без ваљаних разлога

Понижавао и урнисао

Своје јадне поданике

Тамо далеко

Где (по)стојим

Као охрабрени

Ваздигли црв без

Панцир кошуље и штита

Васцели свет се

Стропштао са светог

Троношца

У понор страха од

Силних начина бирања

Живљења

Умирања и непоштовања

Близине с које и није

Било тешко устрелити

Будног тиранина док се

Ругао невиностима својих

Престрашених јадних поданика

Тамо далеко

У ни у чему није удобније

Од овог овде близу

Срцу

Оку и

Нишану

На Спасовдан господње 2020.