КЊИГА ПЕСАМА „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“ ЗОРАНА М. МАНДИЋА

                  КЊИГА ПЕСАМА „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“ 
                                    ЗОРАНА М. МАНДИЋА

            Књигу песама „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“ са поднасловном одредницом - фрагменти, стихови, елегије (Просвета, Савремена поезија, уредник Чедомир Мирковић, Београд, 2000.) њен аутор ЗОРАН М. МАНДИЋ посветио је: „Вечној успомени на предиван лик мајке Драгиње Мандић, рођене Опачић (1921-1998).

                Књига се отвара Мандићевим аутопоетичким текстом под насловом: 

                                                       ИЗ МНОГО ЗАТО

            Ову књигу нисам на-писао за време не-видљивог рата у којем се авијација скоро целог, модерног и неприкосновеног Запада сручила на Србију. Нисам много ни читао док су бомбе и ракете у Србији разарале: касарне, болнице, породилишта, мостове, школе, путеве, надвожњаке, тунеле, аеродроме, термоцентрале, трафостанице, далеководе, управне и телевизијске зграде, телевизијске торњеве и предајнике, водоторњеве, православне храмове, државна и приватна пољопривредна газдинства... Уместо писања и читања свако јутро би започињао молитву у себи за престанак зла које се не памти у историји цивилизације. Молио сам се и увече. И у сну. Молио сам се за сваки педаљ несрушене отаџбине у: Београду, Владичином Хану, Новом Саду, Апатину... у којима раније написах објављене и необјављене песме.

                Када су залутале бомбе у гробној тишини рушевина препознао сам глас мојих песама. Долазиле су ми у сусрет полунаге и личиле су на усеклине, на разјапљени прозор без стакала. Овом књигом хтео сам да их излечим од патње, устаклим, ослободим од неверице и невида. У свакој од њих смештен је по један дан рата, по један дан потмулог тутњања и љуљања тла под главом и под ногама. Оне су бели палимпсети сведочења о рођењу звери Апокалипсе. Оне не личе на записнике у којима се неморалисти исповедају моралистима. Њихове приче остају у ваздуху зараженом мржњом у коме је све почело и из кога се све сручило на српске главе, на демонизоване и раштркане српске главе.

                Зашто ова књига?

                Из много зато.

                Зато што песма/поезија увек иронично изврши своју функцију када је нема.

                Зато што ових песама нема.

                Зато што се песме пишу без правила, без ограничења, без умирања оних који ће их про-читати.

                Зато што се све жели покрити насловом, чак ограничења, без умарања оних који ће их про-читати.

                Зато што се све жели покрити насловом, чак и немушта садржина.

                Овај рат сам преживео случајно, несрећан због свих оних којима то није успело.

                Ја их овом књигом оживљавам, освештавам и освећујем за њихов следећи живот. Њихово искуство из овог рата учиниће сваку следећу смрт бесмисленом. Вратио сам се.

                Вратио сам се поезији да бих се уверио да ништа више није као пре чак ни у њој (поезији).

                Вратио сам се на „место злочина“ у чијем гласном позоришту џелат умножава себе да би у свакој сцени био скупљи од жртве.

                Поезија не трпи џелате, а џелати не читају поезију. У том нерешеном исходу пронашао сам аргумент за веровање да ће џелата увек бити, али и поезије, мада ништа више није као пре ни међу џелатима ни у поезији.

Јуна 1999. год.     

                                                                                                                     З.М.М.

                                                                                                         (Зоран М. Мандић)

                О овој Мандићевој песмозбирци блаженопочивши ЧЕДОМИР МИРКОВИЋ (1944-2005), познати српски књижевни критичар, есејиста, приповедач, директор и главни и одговорни уредник београдског Издавачког предузећа „Просвета“ је у рецензији, између осталог, написао;

                „У свом сеизмографски осетљивом реаговању на изазове спољашњег света, Зоран М. Мандић и настајање песме доживљава као облик драматичне потребе за самоспознавањем. Он хвата дубинске душевне осцилације, уверен да језик песништва, својим многобројним семантичким нијансама, може у потпуности да буде еквивалент интелектуалним и емоционалним узлетима. Метафориком која рачуна са непредвидљивим и неочекиваним асоцијативним ударима, књига „Усеклине, прозор“, сугерише да животне реалности можемо (у поезији!) да подредимо и да их учинимо разумљивим само ако их претворимо у мреже симбола и архетипских знакова.“.

УЗГРЕДНА БЕЛЕШКА:

ДА СЕ ЗНА И НЕ ЗАБОРАВИ!

                И, ево, ове 2018. године, записујем на свом БЛОГУ zoranmmandic.blogspot.com ово и у оваквом формату подсећање на излазак, илити, појављивање моје књиге песама „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“.И чиним то у години, када би 28. јула, мој једини рођени брат математичар и резервни капетан ЈНА ДУШАН М. МАНДИЋ (1948-2007) напунио седамдесет година живота и када се 28. августа, навршава две деценије од смрти моје мајке ДРАГИЊЕ ДРАГИЦЕ МАНДИЋ, рођене ОПАЧИЋ (1921-1998). А, те по Србију, стравичне и под бомбама, 1999. године мој брат Душан је као резервни официр командовао одбраном Апатина са позиције заменика комаданта. И, као у свему другом што је стварао и заступао у животу - чинио је то сјано, високо морално и врхунски професионално и одговорно, а о чему сведоче честа сећања његових (са)бораца.  

ЗОРАН М. МАНДИЋ У БИБЛИОГРАФИЈИ СОМБОРСКОГ ЧАСОПИСА ДОМЕТИ

                   ЗОРАН М. МАНДИЋ У БИБЛИОГРАФИЈИ 

                       СОМБОРСКОГ ЧАСОПИСА ДОМЕТИ

            Иако се Библиографија сомборског часописа за културу „ДОМЕТИ“, у којој се налазе релевантни подаци о свим објављеним текстовима од броја 1. до броја 131, појавила из штампе још 2013. године у издању Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ из Сомбора, књижевнику ЗОРАНУ М. МАНДИЋУ та публикација је доспела у руке тек 1. јуна 2018. године. И као увек он се, за рубрику „Архива“ свог БЛОГА (zoranmmandic.blogspot.com) потрудио да направи белешку, како би од заборава сачувао траг о његовој дугогодишњој сарадњи са часописом „Домети“.

                Публикацију БИБЛИОГРАФИЈА ЧАСОПИСА ДОМЕТИ (1-131) на 289 страна сачинио је и приредио за штампу БРАНКО ЈОКИЋ (1976-2012), као библиотекар- каталогизатор на Одељењу каталошко- биографске обраде Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ у Сомбору, у којој је радио и као руководилац Одељења за периодику.

                На страницама овог библиографског издања забележено је да је Мандић сарадњу са часописом „Домети“ започео 1975. године објављивањем својих текстова у његовом броју 4. Мандићева сарадња са часописом „Домети“ наставила се у одређеном континуитету све до четвороброја 168-171, пролеће-лето-јесен-зима, 2017, год.44. У том временском распону, дакле од 1975 до 2017. године у Јокићевој Библиографији часописа „Домети“ регистровано је и забележено да је Мандић објавио већи број жанровски различитих текстова (поезија, проза, есеј, интервју, критички прикази књига) сврстаних у 55 одредница од редног броја 1794 до 1848.

                Слична библиографска издања објавили су и часописи: „Поља“ (Нови Сад), „Градина“ (Ниш), „Багдала“ (Крушевац), „Летопис Матице српске“ (Нови Сад) и др. у којима је Мандић остварио дугогодишњу и вишедеценијску сарадњу, сарађујући, од седамдесетих година прошлог века, у безмало више од 100 српских, ексјугословенских и страних књижевних часописа и других гласила. 

ПЕСМА О МАЈЦИ СЕ НЕ ПИШЕ КАО ПЕСМА О ОБЛАКУ

                ПЕСМА О МАЈЦИ СЕ НЕ ПИШЕ КАО ПЕСМА О ОБЛАКУ

            У књизи ПЕСМЕ О МАЈЦИ – АНТОЛОГИЈА ПЕСАМА О МАЈЦИ, коју је приредио Бранислав Бојић, а објавила 1995. године Издавачка кућа Агро Еко из Београда, објављена је и песма ЗОРАНА М. МАНДИЋА – Песма о мајци се не пише као песма о облаку. 

            

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПЕСМА О МАЈЦИ НЕ ПИШЕ СЕ КАО ПЕСМА О ОБЛАКУ

Песма о мајци не пише се као песма о облаку

Љубав о облаку нема куд из

Облака

ни горе ни доле

Она лебди заједно са приказама и приказима

које су мајке дуго разврставале у

нашим главама

научивши нас да се љубав

не учи

нити да зато има мање знања

СТРЕПЊЕ И НЕДОУМИЦЕ ЗОРАНА М. МАНДИЋА

СТРЕПЊЕ И НЕДОУМИЦЕ ЗОРАНА М. МАНДИЋА

                      На архивским страницама песничког времeплова ЗОРАНА М. МАНДИЋА налазе се „Антологијске“ и „Интимне“ песме сабране у његовој песмозбирци „РАДОВИ НА ПУТУ“, коју су копродукцијски објавиле издавачке куће београдски „РАД“ (главни и одговорни уредник Јовица Аћин), као извршни издавач и сомборска „ПРОСВЕТА – ТРГОВИНА“. Рецензију за ову књигу, коју чине тридесет две песме написао је Јовица Аћин:

                „...Најновије песме Зорана М. Мандића ношене су осећањем за језик кад језик ишчезава. Ироничне над таштинама света, самокритичне над песниковим задацима, израз су извесне немоћи коју данас сви делимо. Стрепње и недоумице проговарају у нашој немоћи коју грчевито пропитујемо да ли је тријумф или пораз. Ове песме су дневник, фрагменти, тог неопходног испитивања.“.

ЗОРАН М. МАНДИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ

                    ЗОРАН М. МАНДИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ 

                     КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ

            Жири  награде КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ, коју је установила Компанија МЕДИА ИНВЕНТ Д.О.О. за трговину, маркетинг и пропаганду из Новог Сада, доделио је и уручио 2013. године  ово престижно признање, Повељу и златник са ликом Капетана Мише Анастасијевића, познатог српског ктитора. Ова награда је установљена као део пројекта Пут ка врху – Way to the top, који је Медиа Инвент Нови Сад осмислила и покренула као процес успостављања и афирмације капиталних друштвених вредности, онако како је о њима у своје време говорио наш истакнути научник светског гласа Михајло Пупин, речима: „Ништа човека не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, улажући свој рад, своје најбоље идеје и способности,“. 

Мандић је ово високо признање, како је то написано на повељи, као део образложења жирија, добио за стваралаштво и допринос српској култури. Поводом добијања те награде у Монографији Пут ка врху 2013, на њеној 358. страни објављена је, под насловом  „Труд је песнички, чудо је божије“, опширна Мандићева биографија, на српском и енглеском језику. Иначе, Зоран М. Мандић се, заједно са писцима Милованом Витезовићем и Пером Зубцем, нашао у групи аутора ове монографије потписујући велики број ауторских текстова и фотографија о привредним, образовним и културним: стратегијама, акционим плановима, капацитетима, садржајима и институцијама Општине Апатин у чијој је Општинској управи радио као  шеф Службе за информисање, контакте и односе са јавношћу, илити, као PR (piar), a једно време и као в.д. директора и главног и одговорног уредника општинског Јавног предузећа за информисање „Глас комуне“. 

*Из Мандићевог архива текстова, докумената и фотографија

ТАЈНА БОЖАНСКЕ КУТИЈЕ ДУНАВА

ТАЈНА БОЖАНСКЕ КУТИЈЕ ДУНАВА

                У културном додатку београдске ПОЛИТИКЕ у суботњем издању од 18. маја 2013. године, који је уредила Весна Рогановић, ЗОРАН М. МАНДИЋ је објавио запис у ком осветљава сећање на великог српског сликара и члана Српске академије наука и уметности (САНУ) - МИЛОРАДА БАТУ МИАИЛОВИЋА (1923-2011), сигурно једног од највећих и најзначајнијих срппских интелектуалаца 20. века, који је добар део свог стваралачког живота и рада провео у Паризу. Мандић је грађу за овај текст црпео из бележака које је у Београду  водио током неколико разговора у којима је наш велики сликар покушао да интегрише рекапитулативан поглед на своје укупно  дело и околности у којима је оно настајало.

PESME O KAFKI

                                                                            PESME O KAFKI

                U časopisu za književnost, umetnost i kulturu NAŠ TRAG, broj 1-2/2016, koji izdaje Društvo Trag iz Velike Plane, sa suizdavačima Bibliotekom Radoje Domanović i Teatrom Vitomir Stefanović Vita iz Velike Plane, a koji je kao glavni i odgovorni urednik uredio Milan R. Simić, objavljen je blok (od  113 do 130 str.) pod nazivom PESME O KAFKI (III), koji je priredio Dušan Stojković, jedan od najistaknutijih savremenih srpskih književnih kritičara, antologičara i teoretičara književnosti. U istom bloku pored dvanest pesnika iz: Poljske (Stanislav Grohovjak (1934-1976), Rafal Vojaček (1945-1971), Adam Zagajevski (1945), Makedonije (Petre Bakevski (1947) i Lidija Dimkovska (1971), Slovačke (Miroslav Bjelik (1949), Crne Gore (Andrija Radulović (1970) i Srbije (Dušan Stojković (1948), Nebojša Vasović (1953), Aleksandar B. Laković (1955), Zvonko Karanović (1959) i Danijela Bogojević (1979), zastupljen je i pesnik ZORAN M. MANDIĆ (1950) sa njegovom poznatom pesmom u prozi, iliti, „malim naslovom“ – KAFKINA FONTANA (na str. 120-121), po kojoj je naslovljen izbor iz Mandićeve poezije, koji su objavile Šumadijske metafore i Centar za kulturu iz Mladenovca nakon što mu je 2012. godine dodeljena prestižna književna nagrada POVELJA KARAĐORĐE, a koji izbor je priredio Dušan Stojković.

ZORAN M. MANDIĆ

KAFKINA FONTANA

(Pričica o paralaksama)

Sve je počelo odjednom. Svet mučenika je izašao iz muzeja na ulicu. Držao se neizboranih delova lica, kao u menjačnici, usredsređen između uloženog i dobijenog znaka nejednakosti. Lakoća jednog, slučajno ostavljenog, kovčega podsećala je na ostatke Kafke. Neki čudesan mir izvirao je iz grimasa metafora neobrazovanih čitalaca. Metafora? Da, metafora. Pod milionima kapi ekstremnih padavina  Kafkin kišobran je izgubio smisao. Proces svake njegove priče ličio je na priču procesa u kome je prepoznavajući oca zaboravio majku. Roman o stubovima kulture narastanja: lišajeva, bradavica i ožiljaka budnih snova. Hladne niti neprevedenog rečnika poezije dubile su rov u zelenom ledu proze s kojom se trebalo suočiti dan posle Kafke. Usred zabune sa prevodima značenja iskrsli su likovi Aćinovih dopisivanja – pisma Kafkinim tekstovima, onako kako to, samo, Aćin ume da pre-radi.

Među svetom na ulici nesnosni glas škripe sfera. Kao u gimnastičkim salama tzv. pozorišta. Sve je počelo odjednom. Izborani delovi lica polusveta nešto su slavili u svom neprovidnom zamku. Na ulici nikome od njih nije smetao kovčeg sa Kafkinim ostacima. Na jednoj klupi, duboko iza, u parku pejsaža crnobele pozadine, Borhes je mučio Sokrata traktatom o Hristovim dilemama. Na mestima, koja je trebalo sugestivnije povezati, Dostojevski bi se pozvao na Kafkino slikarstvo neizboranih delova lica sveta izašlog iz prepariranih senki nedovršene prošlosti.

Iz pravca neprovidnog zamka dopirao je jecaj istorije istorija. Proces plača uvek treba da liči na plač procesa –dodavao bi Aćin u svojim lakim ženskim pričama o teškom kultu strasti. Ljubomore i nepristajanja, čak i u načelu, na deobe i seobe sa kojima je Crnjanski pokorio Itaku, London i Beograd.

Sve se završilo odjednom. Neko nevažno neprimetan sklonio je sa ulice kovčeg sa Kafkinim ostacima. Na istom mestu, po začuđujućem sklanjanju, otvorile su se kaverne Kafkine fontane. 

ВЕСТ О ИЗЛАСКУ МАНДИЋЕВЕ КЊИГЕ ПЕСАМА БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА

                              

      ВЕСТ О ИЗЛАСКУ МАНДИЋЕВЕ КЊИГЕ ПЕСАМА

                       БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА

            У додатку Култура београдских Вечерњих новости од суботе 29. јануара 2011. године објављена је вест о изласку из штампе књиге песама Зорана М. Мандића БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА (Интелекта, Ваљево, 2010). Вест је објављена у рубрици Седам књига за седам дана коју уређује новинар културне рубрике Драган Богутовић. Уз вест је објављена и Мандићева песма Писмо.

ЗОРАН М. МАНДИЋ                                        

ПИСМО

Ево ме за узврат

Себи

Завист

Дана поломљених ребара

Претња је

Емоционалној култури

Таме

Шта са сном

На граници размене

Обука војника

Личи на

Безлични отпад из уста

Космоса

Свет је грешка

Сензације назване

Нашим именом и

Презименом

Заудара на пијанство

Метафора

Обуке преименилаца

МАНДИЋЕВА ЛЕНКА У ПОЛИТИЦИ

                                            

                            МАНДИЋЕВА ЛЕНКА У ПОЛИТИЦИ

            У недељном изадању београдске новине ПОЛИТИКА од 12. септембра 2010. године објављена је прича ЛЕНКА Зорана М. Мандића.  

МАНДИЋЕВ ДУНАВ У ПОЛИТИЦИ

Из архиве Зорана М. Мандића

                                МАНДИЋЕВ ДУНАВ У ПОЛИТИЦИ

            У суботњем додатку Култура, уметност, наука београдске дневне новине ПОЛИТИКА, од 25. августа 2012. године објављена је песма ЗОРАНА М. МАНДИЋА под насловом ДУНАВ.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДУНАВ                                             

У нередигованом речнику имена

Дунав је на платном списку одабраних

Фуснота

Старог и Новог завета

Ноћу понире да би сакупио снагу за

Освит

када почињу његова маштовита лутања

Океани љубоморно посматрају како му се

моћно тело самоуверено

провлачи кроз земаљске густише историје и

њених сулудих преправки

На том путу служи се језицима музике

боја и катарзи из руских и српских салона

Поезије

Не застајкује и не заноси се снагом док

плива кроз пејзаже себичних уређења

Времена и Простора

Биографију је одавно препустио другима

Другим писцима

Другим аласима

Другим похвалама глупости

Храбре пливаче помаже да не

потону у себе у

страх даљином претворених мемоара у

лажне снове

Не удвара се Светском фонду за потпору

великог еропског угледа

Не верује букачима и оверивачима привилегија

Не воли језички нацифране говоре

У моћном еху гласних жица

не даје место за сваку реч

нити повода именима океана

Сликама црних

црвених и мртвих мора

На једном успутном запису пише

Дунавов мозак унапред чита кривуљу

кретања

Зато се песма пита

Да ли су те речи

дозвола  велике реке

лепоти несташлука

Давно

можда још давније од те прошлости

Посматрао сам Дунав ноћу из

прикрајка

Чинио сам то са детињом радозналошћу

Интересовало ме како се храни

Да ли вечера

Ко га у Апатину, Земуну и Констанци

посећује осим Одисеја

Колумба, Марка Пола и Трајана

Његов осмех усред ове песме

личио је на поздрав пријатеља 

ZORAN M. MANDIĆ U AGON-U

                                   ZORAN M. MANDIĆ - PLOČA OD NEMATERIJE

МАНДИЋ У ПАНЧЕВАЧКОМ УМЕТНИЧКОМ МАГАЗИНУ „КВАРТАЛ“

                              МАНДИЋ У ПАНЧЕВАЧКОМ 

                      УМЕТНИЧКОМ МАГАЗИНУ „КВАРТАЛ“

                У Магазину за књижевност и уметност „КВАРТАЛ“, у броју 11/ пролеће, 2009,који издаје Удружење књижевника и књижевних преводилаца Панчева, а уређује га као главни и одговорни уредник Васа Павковић, ЗОРАНУ М. МАНДИЋУ је у рубрици књижевне критике објављен, на страни 102. текст, под насловом „Новела о кваки и Богу који воли крофне“. У истом тексту Мандић је приказао књигу песама „Њутнова поморанџа“ (Књижевна општина Вршац (КОВ), 2008), у преводу Бисерке Рајчић, пољске песникиње ЕВЕ ЛИПСКЕ (1945, Краков, Пољска), ауторке бројних песничких и драмских остварења. 

МАНДИЋ У НЕВЕНТОЛОГИЈИ

                          МАНДИЋ У НЕВЕНТОЛОГИЈИ

                На страницама антологије песама за децу НЕВЕНТОЛОГИЈА, коју је приредио Слободан Станишић, а објавило 1998. године Издавачко предузеће Bookland из Београда, заступљене су и две песме ЗОРАНА М. МАНДИЋА – Слово о тајни и Оно и ово.

                Када је реч о овом антологијском издању ваља истаћи да је у току пет година главног и одговорног уредника листа за децу НЕВЕН (Нови Сад), Слободан Станишић одабрао и објавио стихове преко стотину песника са српског језичког подручја. Тако је настала својеврсна антологија која представља избор оних песника који су се својим стиховима, од 1982-86. нашли на страницама омиљеног дечијег гласила. У „НЕВЕНТОЛОГИЈИ“ су заступљени песници од Јована Јовановића Змаја, који је покренуо и уређивао „Невен“ (1884-1904.), преко првог уредника у новопокренутом издању, Мирослава Антића, до најпознатијих савремених песника за децу, са: Стеваном Раичковићем, Рашом Поповом, Арсеном Диклићем, Божидаром Тимотијевићем, Ђуром Дамјановићем и др.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СЛОВО О ТАЈНИ

1.

Ништа није тајна

ни слон у џунгли

ни звезда на небу сјајна

                јер

                слон је слон а

                звезда звезда

                између којих су летећи балони и

                птичија гнезда

Од слона нико није направио вука

па чему онда толика бука

кад се тајна решава и

све се то у животу дешава

Треба знање смоћи а

Онда је до одговора лако доћи

МАНДИЋ У МАГАЗИНУ “КВАРТАЛ“ О КЊИЗИ ПЕСАМА „ЈАСПИС“ АЛЕКСАНДРА ЛУКИЋА

                        МАНДИЋ У МАГАЗИНУ “КВАРТАЛ“ О КЊИЗИ ПЕСАМА 

                                         „ЈАСПИС“ АЛЕКСАНДРА ЛУКИЋА

                У панчевачком Магазину за књижевност и уметност „КВАРТАЛ“, у броју 9-10/јесен-зима 2008, који издаје Удружење књижевника и књижевних преводилаца Панчево, а који као главни и одговорни уредник уређује Васа Павковић, песник и књижевни критичар ЗОРАН М. МАНДИЋ објавио је на страни 131.132, текст под насловом „Густ сируп будућег календара поезије“ АЛЕКСАНДРА ЛУКИЋА (1957), песника и директора Центра за културу Пожаревац, а у коме је приказао Лукићеву књигу песама „ЈАСПИС“ (Народна књига, Београд, 2007).

ОКВИРИ У РАЗВИТКУ

                  ДЕЛОВИ МАНДИЋЕВОГ „ОКВИРА“

         У ЗАЈЕЧАРСКОМ ЧАСОПИСУ „РАЗВИТАК“

             У часопису за друштвена питања, културу и уметност „РАЗВИТАК“ Центра за културу града Зајечара, који је уредио Зоран Цвијетићанин, у двоброју 235-236/2009. год, објављено је шест фрагмената (9, 10,11,12, 13 и 14)  из песме „ОКВИР“ Зорана М. Мандића.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОКВИР

10.

А смрт

То најбезбедније место

усред нагости слепе пустиње

мудро крије енциклопедију ванискуственог

У њеним нејезичким речницима оквири су

вероватно упућени на сами себе

онако како песник рашљари космосом

враћа се и трага за недодирљивом

дефиницијом музике

трезне ли се икад богови на

гозбама својих верника 

МАНДИЋЕВА „КАФКИНА ФОНТАНА“ У ДОДАТКУ „КУЛТУРА“ „ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ“

МАНДИЋЕВА „КАФКИНА ФОНТАНА“ У ДОДАТКУ „КУЛТУРА“                                       „ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ“

                У додатку „КУЛТУРА“ суботњег издања „ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ“ од 3. јула 2010. године објављен је микро есеј, илити „мали наслов“ „КАФКИНА ФОНТАНА“ ЗОРАНА М. МАНДИЋА. По овом наслову 2012. године  објављена је књига изабраних песама и „малих наслова“, коју је приредио мр ДУШАН СТОЈКОВИЋ у издању „ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА“ након што је Мандић 2011. године добио престижну књижевну награду „ПОВЕЉА КАРАЂОРЂЕ“.

ЗОРАН М. МАНДИЋ У „СЕДМОЈ СИЛИ“ О ИНТЕЛЕКТУАЛНОЈ ПОБУНИ СРЕТЕНА ДАЛАБЕ

                     ЗОРАН М. МАНДИЋ У „СЕДМОЈ СИЛИ“
           О ИНТЕЛЕКТУАЛНОЈ ПОБУНИ СРЕТЕНА ДАЛАБЕ

        Мандићев приказ романа ПОГРЕШНО (Агора, Зрењанин, 2016.) београдског песника, есејисте и романописца ЂОРЂА СИБИНОВИЋА објављен на сајту 

http://www.sedmasila.rs/intelektualna-pobuna-sretena-dalabe/

ПОРТРЕТ ЗОРАНА М. МАНДИЋА У КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА „СВИТАК“ ПОЖЕГА

            ПОРТРЕТ КЊИЖЕВНИКА ЗОРАНА М. МАНДИЋА

         У КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА „СВИТАК“ ПОЖЕГА 

                У Књижевним новинама „СВИТАК“, које је у Пожеги крај Ужица основао књижевник Милијан Деспотовић, у броју 22-24 / година VI, лето-зима 2000, објављен је портрет књижевника ЗОРАНА М. МАНДИЋА, песника и књижевног критичара. Мандићев књижевни портрет под насловом „ГЛАСОВИ СОРАБСКЕ ДАРОВИТОСТИ“ отвара овај број Књижевних новина, који са места главног и одговорно уредника уређује Милијан Деспотовић и то на челу редакције коју чине: мр Раде Вучићевић, Драган Јовановић Данилов, Хаџи Драган Тодоровић, Зоран Недељковић и Слађана Дикић Симићевић. Мандићу су  у склопу његовог књижевног портрета објављене песме: „Тајна“ (факсимил својеручног рукописа), „Прилазе и смеју се“, „Улизице лижу лажне лизалице“ и „У колонији“ ( 1. Милићу и 2. Наталији). Као илустрација Мандићевог песничког рада објављени су текстови „Језик језиком дариван“ у ком је Петар Р. Кочић приказао Мандићеву књигу поезије „Апатин и песме од пре“ (Светови, Нови Сад, 1998, уредник Јован Зивлак) и „Поезија или муке писања“ у ком је његов аутор Милијан Деспотовић писао о Мандићевој песмозбирци „Нисам никад написао песму коју сам могао да напишем“ (Просвета, Београд, 1997), уредник Чедомир Мирковић. На насловној корици овог броја КН „Свитак“ објављен је портрет књижевника Зорана М. Мандића (оловка, формат 300 x 210), рад сликарке Валерије Радосављевић из Косијерића, која је рођена у Ужицу 1969. године, а Средњу уметничку школу, Одсек дизајн текстила и Вишу школу ликовни уметности завршила у Београду у класи професора Данице Басте и Душана Гавеле. Сликарка је у њеном досадашњем уметничком раду имала низ групних и више самосталних изложби слика уља на платну и икона. Живи у Косјерићу, а ради у Основној школи „Петар Лековић у Пожеги као наставник ликовне културе.

ЗОРАН М. МАНДИЋ                    

ТАЈНА

Брату Душану

Песник

пре прве написане речи

сагради крематоријум

да би једном дневно

улазио у њега док пише

да гори

2.

Тајна је у Милости

којом нас научи мајка

да не будемо другачији

Апатин, 1979. 

МАНДИЋЕВА ПОЕЗИЈА У КРАГУЈЕВАЧКОМ ЧАСОПИСУ “КОРАЦИ“

                                   МАНДИЋЕВА ПОЕЗИЈА 

                  У КРАГУЈЕВАЧКОМ ЧАСОПИСУ “КОРАЦИ“

                У часопису за књижевност, уметност и културу „КОРАЦИ“, у броју 1-3/2012, који издаје Народна библиотека „Вук Караџић“ у Крагујевцу, а уређује Ивана Максић, објављен је циклус песама ЗОРАНА М. МАНДИЋА под заједничким, илити кровним, насловом „Богатства живе у антисликама“ (Све је крај, Мале уходе, После, Самоћа, Сезона откупа, Ваљево 2008. и Умрети тихо у зору, стр. 48-55)

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОСЛЕ

Одувек на путу ка вратима ПОСЛЕ

смежурано болесна сумња

штитила ме је више споља него изнутра

Нисмо одлазили по кафанама да би се

опијали непоузданим оптимизмом наде

ПОСЛЕ је измицало у ритуалном плесу сенки

Падале су са озеблим кишама пролазности

једна за другом као жртве у спорним ратовима

Болничари су имали само завоје и по који

кревет за најуморније мртваце

Њихов мир поседовао је достојанство

Тишине спаса

Ревизију за будност неверника

У сећању су све свеске

Нацрти поезије

Нетрпељивост лектора

Незадовољство преводилаца

Незадовољство аутора    

МАНДИЋ НА СТРАНИЦАМА ЧАСОПИСА РУКОВЕТ (СУБОТИЦА)

                 МАНДИЋ НА СТРАНИЦАМА ЧАСОПИСА                                                         РУКОВЕТ (СУБОТИЦА)

                На страницама суботичког часописа за књижевност, уметност и културу РУКОВЕТ (уредник Бошко Крстић) у броју 5-9/2010 г. објављен  је циклус песама ЗОРАНА М. МАНДИЋА под заједничким насловом ЈЕСЕН (Јесен, Бегунац, На ивици и Јадник). Мандић је иначе вишедеценијски сарадник овог војвођанског књижевног гласила у коме је објављивао поезију, прозу и књижевну критику.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЈЕСЕН

Ветар журно разбацује смеће

У блато претворено опало лишће

Замагљен видик клизи са

Оронулих фасада

Облачни свод подстиче несаницу

На слици невољно лице песника

Над одложеном тастатуром

Компјутера

Дим цигарете савија

Неправилне кругове

На небу нечитак рукопис

Запуштених трагова из разних

Историја сумње

Спуштени поглед даха

Незадовољног ритмом дисања

Наизглед у дубокој води

Крије се

Јесен