ЉУБАВ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЉУБАВ

И беше лепша од кише

када се пресијава на сунцу

складнија од рима глагољивог

сонета

Мирисом залуђиваше и најтврђе

утврде у човеку

За претварање способна за трен

у свилу да се претвори

у клизави сатен и мекоћу плиша

Бистрија од сузе годише сваком

и уплаканом оку

А лагана као перце

Провиднија од стакла

у мекоти перја птицом заоденута

искрилила високо изнад облака

А свима блиска на други начин

Љубав

(Песма (стр. 57.) из књиге „НАСПРАМ ЧУДА“ (ИП „Светови“, уредник Јован Зивлак, рецензент Срба Игњатовић, Нови Сад, 1994.)  

СТАРОГРЧКИ ОКВИРИ ПОЛАКО УМИРУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СТАРОГРЧКИ ОКВИРИ ПОЛАКО УМИРУ

Старогрчки оквири полако умиру,

Свакодневно суши се млад ластар.

Аристотел је ћутао о Дорцима, зашто?

Питагорини ученици прећуткују изворе

генијевих теорема. Три зарез четрнаест

у себе прима учитељеве следбенике.

Месец кретањем обљубљује земљу –

Патња – дисање човеково ваљда је то?

Ван Гог, жут потпис има у хемији.

Где се скрива слободно двориште,

запаљених перика и маски

нашег лица.

Коме данас бити учитељ?

Са чиме подучити чиста срца.

                                   

Песма (стр.15.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)  

МАЛИ ПРЕВАРАНТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МАЛИ ПРЕВАРАНТ

Мали преварант је

Физички као мали

Мајушни

Кретенолики кепец

Патуљак

Који свуда око себе

Као да је ваздан у свом

Дворишту

Баца смеће лажи

Трачева

Измишљотина и

Ситних превара

Најсличнији је једном

Лутку

Из бајке коју не стигоше

У две руке да напишу

Браћа Грим

А тај лутак је пример за

Правог правцатог

Малог преваранта

Који је фасаде људске

Доброте

Прекрио исписима и

Жврљотинима

Својих глупих графита илити

Хаику песмуљака

Како их је слободно крстио

Затим

Афоризама и цитата

Углавном о томе како он нешто

Зна и

Да се зна да он заиста зна

Како се вешто поткрада

Туђи оверени интелектуални

Зној

Али колетерална несрећа

Што би рекао ПР НАТО пакта

Ове песме је ситуирана

У чињеници што се

Мали преварант напрасно

Разболео

Па је због тога јадница остала

Ускраћена за отисак и одраз битно

Дужег текста

И додатног коментар на његовом

Крају

Онако како су о психички

Уочљивим сметењацим писали и

Неки други песници

Потомци

Некадашњих генерала

Варшавског пакта

Првог дана после истека

Прве половине месеца

Априла господње 2019.

ЦРНИ ЗАГРЉАЈ ВАТРЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЦРНИ ЗАГРЉАЈ ВАТРЕ

Најсмртоноснији

Од свих загрљаја је

Загрљај ватре

Који се попут круга

Склупча и закључа

Изнутра

У црном раму смрти

Као једином исходу

Када се ватра смири

И охлади њено лудилo

Долазе

Истражитељи који попут

Форензичара

Претражују охлађени

Пепео

Како би пронашли

Подметнуте и случајне

Узроке стихије

Која је прогутала

Сатрла

Однела

И пребацила све

У неко друго стање

У лаку материју

Охлађеног пепела

Који после

Истражног поступка

Сатима

И данима

Пркосећи гравитацији

Лети изнад и око наших

Глава

А онда утоне у тишину

Невидљивих детаља

Хоризонта

Црни загрљај ватре је

Једини загрљај без

Љубави

Круг који је склон

Да се преобликује у

Геометријске слике

Троугла и

Квадрата

Па чак и Маљевичевог

Црног

16. април господње 2019.

ГДЕ ЈЕ МОЈ ЛИК

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГДЕ ЈЕ МОЈ ЛИК

Где је мој лик

Узвикујем

Пред огледалом

Готово вичући

Кога је Творац

Задужио за промене

Које изопачише

Претходно стање

Мог лика

Где је тај

Господњи аналитичар

Код кога су формулације

Одговора које тражим

И поново пред огледалом

Видно узбуђен узвикујем

Овај одраз

Не припада мом лику

Толико његове офуцаности

Је немогуће

Као што је могуће

Да наставим са постављањем

Питања

Везаних и за друге детаље

Пропасти мога лика

Зар је заиста то

Што је требало да се деси

Алал вам вера

Поручујем

Господњој канцеларији

Задуженој за промене

Личног описа

Мог  лика

С почетка априла господње 2019.

ИЗВОР

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗВОР

Извор сам
За себе

Сам

У себи

Из  кога извирем

И ком се враћам

Као честица

Материје

Моје поезије

Сироте

Заглављене жељама

Сваке моје песме

Да буду независна открића

Понаособ

А ја независни ткалац

Модела њених струна

С мирисом свиле

Српског језика

Првог априла господње 2019.

МЕЊАМО СЕ КАД ПРОПАДАМО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МЕЊАМО СЕ КАД ПРОПАДАМО

Мењамо се

Кад пропадамо

Прво због лоших

Нацрта

По којима смо

Дизајнирани

А онда даривани

Животом

Ово није љубавна

Песма

Да би у њој били

Отворенији и јаснији

Ова песма пева о

Раму

Из чијег кавеза

Виримо као гладне

Звери

Немоћне да се

Ослободе чак ни

Из канџи

Поезије

Деветог априла господње 2019.