ЗОРАН М. МАНДИЋ
ПОНАВЉАЊЕ ПЕСМЕ
Сваки
пут када
Осетим
да сам
Поновио
неку своју
Песму
Утрну
ми
Драматично
прсти
На
руци с којом сам
То
учинио
А на
лицу
Изнад
С исте
стране руке
С којом
написах то
Понављање
Заигра
ми пророчко
Око
А Бога
ми неретко се
Тада
из чиста мира
Угризох
за језик
Патећи
тај бол
Док сву ту трауму
Не
сварим
У
бурагу списатељске
Радионице
У
којој се као сада
Дадох у додатна
Премишљања
о томе
Колико понављање песме
Изнутра
и споља
Личи
на размицање зидова
Карактера
и дизајна жанра
На
превођење декоративности
Фигуративних
токова у
Апстрактне
шокове
У деперсонализацију
интиме
На
чијим границама песма
Од
првих отисака својих стопа
Корача
и
Стражари
као војник
Полицајац
и цариник
И не
да се одлучно
Нејезику
да
Управља
с њом
Нема коментара:
Постави коментар