27. мај 2017.

МАНДИЋ НА СТРАНИЦАМА ЧАСОПИСА КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД


                                         

                                               КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД бр.13/2017.




                      МАНДИЋ НА СТРАНИЦАМА ЧАСОПИСА
                                      КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД


           У последњом броју 13/2017. београдског књижевног часописа КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД, који издаје Издавачка кућа АЛМА објављене су две кратке прозе илити „мала наслова“ ВРТ и ЖИВОТ Зорана М. Мандића . У истом броју објављен је и текст СРБИЈА, УВЕК СВОЈА у коме је Мирољуб Милановић, познати писц из Петровца на Млави приказао књигу песама СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА Зорана М. Мандић. Мандић је иначе дугогодишњи сарадник Књижевног прегледа.

МЕТАМОРФОЗА



ЗОРАН М. МАНДИЋ

МЕТАМОРФОЗА

Више не постоји неиспитан случај у
Поезији
Пронађен је последњи узрочник
опаке болести
Формиран је одбор за сахрану
Нова проза
побринуће се да сахрана успе
Лично ће говорити Ф. М. Достојевски
За неколико минута његовог говора
Уложене су огромне паре
У акцији оживљавања Ф. М. Д.
укључени су међународни фондови и
неколико приватних банака
Ненаметљиви нарциси певаће молитву у
тихом ритму неко ће запалити ватру
на сред неба
заједно ће изгорети сви песници
понесени дискретним нестајањем
Ф. М. Д.
Тако ће настати раскрст с Поезијом
Нестаће све даљне злоупотребе
Љубави и смисла
Женског тела и
Пожуде
Страсти
Уживања
Нерони се више неће рађати
Јесењин се више неће вешати
Свет ће се окретати око малих људи
навиклих на питку здраву реч
на једноставније комуницирање с Богом
на ближа познаства с природом
умираће се по апсолутном реду
Кад се све заврши биће сахрањена и
нова проза

Сан ће постати господар дана и ноћи  

26. мај 2017.

ТРОГОДИШЊИ ПОМЕН ПЕСНИКУ НИКОЛИ ЦИНЦАРУ ПОПОСКОМ



У просторијама УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ у понедељак 29. маја 2017. године

         ТРОГОДИШЊИ ПОМЕН ПЕСНИКУ 

           НИКОЛИ ЦИНЦАРУ ПОПОСКОМ


У понедељак 29. маја 2017. године са почетком у 18,00 часова у великој сали Удружења књижевника Србије у Београду, Француска 7, биће одржан трогодишњи помен песнику НИКОЛИ ЦИНЦАРУ ПОПОСКОМ, који је преминуо 5. јуна 2014. године. На скупу ће по позиву о песниковом животу и делу говорити: Душан Стојковић, Зоран М. Мандић, Момир Лазић, Радмило Петровић, Миодраг Д. Игњатовић, Миљурко Вукадиновић и Милица Лилић Јефтимијевић.
Песник НКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ (Струга, Македонија, 1944. – Земун, Србија, 2014.) за живота спадао је у ред истакнутих песника са простора Србије и бивших у различитим форматима југословенских простора. Објавио је песничке књиге: Нерођени (1972), Карма (1976), Раскорак (1978), Струшки пројекат (1980), Спасавање смрти (1986), Нумен ум мена (1990), Граматика апокалипсе (1997, 1998), Nume gugen avatar (на румунском, 1998), Васкрсло слово (2002), Видивид (2004), Истинити (2005), Доћи ћу чудовит ((2007), Насип (избор, прво и друго допуњено издање, 2009), Једна Једита (2010), Топот ата (прво и друго допуњено издање, 2011) и Багаж за баташа (2012).
Добитник је међународних награда: Балканска за поезију Академије Исток Запад (Kurtea de Arđeš, Румунија), Арка (Смедерево) и Збиља (Београд), као и домаћих: Милан Ракић Удружења књижевника Србије, Повеља Карађорђе (за животно дело, Шумадијске метафоре, Младеновац), Сретењска повеља (за животно дело), Раваничанин и Јован Скерлић (за поезију).
Песме су му превођене на: арапски, албански, румунски, бугарски, чешки, руски, словачки, македонски, француски, енглески, немачки, кинески, пољски, италијански...
Заступљен је у многим антологијама код нас и у свету, као и енциклопедији Светска литература данас, САД, 2005.
О њему су писали многи: Душан Стојковић, Јовица Аћин, Чедомир Мирковић, Момир Лазић, Предраг Драгић Кијук, Бошко Томашевић, Зоран М. Мандић, Радмило Петровић...
Живео је и стварао у Земуну у коме је умро 5. јуна 2014. године.

Текст приредио Зоран М. Мандић

              

ЗИДОВИ



ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗИДОВИ

Само зидови
Само немило и невољно
Као прегрејало сунце
Натрула метафора
Подижем омањи камен
Под којим дрхтим
Гледам како се сан претвара у зид
Како не могу да се ослободим лика
Сопственог зида
Сећам се претурања по могућностима
Малолетних детаља
Недовршених снова
Инфинитезималног рачуна
Прича са далеког Истока
Када сам у бунилу под дозом тајанственог
(пре)носио свој зид на леђима
из једног у други угао главе
Претрчавао преко страница познатих писаца
Завиривао у њихове главе
Чудио се простоти таме
Стављао на кантар празнину
И све називао: infatando
Само зидови
Кад смишљаш
Можда баш онда кад и други смишљају
Вештије
Без страха од стилске грознице и општег

Интуитуса 

25. мај 2017.

ЗОРАН М. МАНДИЋ У АНТОЛОГИЈИ „СТО“



                Из Мандићеве архиве: рукописа, докумената, фотографија, објава, антологија, књига и доказа.

                   ЗОРАН М. МАНДИЋ У АНТОЛОГИЈИ „СТО“

            У антологији „СТО“, коју је поводом двадесетогодишњег трајања Фестивала „Шумадијске метафоре“ из Младеновца приредио Душан Стојковић, објављена је песма Оквири (19) ЗОРАНА М. МАНДИЋА. Ова књига антологијског карактера у извесном смислу објављена је и као омаж податку да су „Шумадијске метафоре“ за двадесет година свог трајања објавиле сто књига различитих жанровских определења. Књига „СТО“ објављена је 2010. године, а Мандићева песма је сврстана у уводни блок под називом „Темељници“ у ком су са по једном песмом заступљени и песници: Мирослав Срдојевић, Милан Павловић, Радован Благојевић, Мома Димић, Радомир Андрић, Бранислав Бојић, Радослав Војводић, Адам Пуслојић, Братислав Милановић, Зоран Милисављевић, Душан Стојковић, Душан Чоловић, Никола Цинцар Попоски и Миљурко Вукадиновић.


                                ЗОРАН М. МАНДИЋ

                                ОКВИРИ (19)

                         И дипломирани апостоли припадају сензацијама
       Оквира
       њихови пуних и празних скупова који се
       комбинаторички деле један од других
       онако како се светло одвојило од таме
       копно од мора
       гравитација од безваздушног простора
       У бездушностима деоба
       Апостоли су се најчвршће држали за
       скуте
       сопствене идеологије и њених
       Јеванђеља
       како на обронцима света у настајању
       тако и пролазности коју су вирусно селили из
       једног у друго време
       Зато је и пролазност оквир  без ког би свет
       изгубио смисао у
       сваком од својих па и најмистериознијих

       Окупа

ОПЕТ МУЦАВЦИ














          

           Апатинска библиотека



ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОПЕТ МУЦАВЦИ

Опет муцавци
прекуцавају јеванђеља
Грешке исправљају
Ни убрзано кретање Земље не мења
угао под којим сагнути над
Хартијом
Упорно пишу песме
И нове жанрове измишљају
За добре паре из једне игре у другу
прелазе

Опет муцавци  

24. мај 2017.

СТО ЗА ПИСАЊЕ


ЗОРАН М. МАНДИЋ

СТО ЗА ПИСАЊЕ

На столу за
Писање
Плоча од
Нематерије
Полица без
Књига
Бела слика
Белог
Зида
У рукама
Писца
Писац са руком
Без
Оловке
Треба се сетити
Разлога