ЗАРИЦАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАРИЦАЊЕ

Зарекао сам се

Стиховима да ћу их

Извести из џунгле

Прашуме

Да ћу их окупати

Опрати им косу

Подрезати нокте

На рукама и ногама

А онда обилно

Нахранити

Остављајући по страни

Њихову злу сујету

Због хране коју сам јео пре

Тог великог спремања

Подељену у налицкане

Упорцијане

Строфе оброка

Због језика те сујете

Ништа нећу понети

Са собом

Када будем одлазио

Са позивом за регрутацију

Ни хлеб

Ни со

Ни воду

Ни нешто ситнине

За Хароново веслање

Зарекао сам се

Подижући заставу

Мог зарицања

Високо изнад главе

Која ме је сачувала

На крају срицања

Ове песме

И гле

Како су зарицања и

Срицања пришла

На дах

Једна другима

Стопивши се у једно

Ново постање и истину

Да је лепо када се

Понекад осећаш

Невидљивим

И то у времену

Када многи болују од

Напорне личне

Видљивости која

Немилосрдно разара

Њихово крхко здравље

Прва моја овогодишња песма

господња  2020.