31. јул 2019.

ЛИКОВНЕ ПРИЧЕ СА ИКОНОСТАСА ЈЕДНОГ ЖИВОТА




           
              ЗОРАН М. МАНДИЋ

    ЛИКОВНЕ ПРИЧЕ СА ИКОНОСТАСА ЈЕДНОГ ЖИВОТА

            Ових дана, иако у ЦИП-у стоји да се то десило господње 2018., из штампе се појавила Монографија „У ПРОСТРАНСТВУ СЛИКЕ“, коју је приредио познати  новосадски историчар уметности - САВА СТЕПАНОВ, а укојој је на 311 страна – осветљен, више него полувековни, ликовни пут и стваралачка „епопеја“ сомборског сликара ЗОРАНА СТОШИЋА ВРАЊСКОГ (1936, Врање). Листајући ову монографију, као својеврстан „извештај о раду“ њеног главног јунака, може се веома успешно, из његовог прегледа, извршити увид о том „раду“, коме је тај „главни јунак“ - Зоран Стошић Врањски, у ликовном пољу - посветио више од пет деценија свог реалног живота. У атељеу и по бројним галеријским просторима. У земљи и иностранству. А, што значи да сваки заинтересовани читалац, пре свега, као поклоник Стошићевог сликарства, може наћи обиље библиографских ставки и читавог низа критичких запажања познатих аутора попут: др Павла Васића, Милоша Арсића, Ђорђа Јовића, Срете Бошњака, академика др Тихомира П. Анђелића, Василија Б. Сујића, Ђорђа Кадијевића, академика Миће Поповића, Беле Дуранциа и др. Уз важну напомену да свака „ставка“, дужине неколико редова, или страница, придоноси причи о колекционарском духу, самоодговорности и вредноћи с којом је Зоран Стошић Врањски годинама и деценијама сакупљао, сакупио и штитио мноштво, да се не каже море, података и других детаља, које је уредно слагао и чувао за пласирање у овквој издавачкој прилици. А, Бога ми, и графичко-дизајнерској представи.
                У рукописном делу, одељку, или депоу, те архивске, па и музејске, ризнице/чуварнице – нашли су се и текстови, новинских и критичких карактера, интонација и формата, које је у том вишедеценијском одломку прошлог реалног времена – потписивала рука моје маленкости, илити, лично песник - ЗОРАН М. МАНДИЋ. Те текстове сам објавио на страницама новина и часописа: Политике (Београд), Дневника (Нови Сад), Недељног Дневника (Нови Сад), Православља (Београд), Ликовног живота  (Стара капетанија, Земун), Сомборских новина... Признајем да за потребе овог текста, баш и нисам имао довољно концентрисаног стрпљења, како би ауторске прилог мог мишљења – посебно, хронолошки, или како год другачије, послагао, а потом – издвојио, као неку врсту анекса. Зато сам се и одлучио да моје мишљење о овој монографији позајми из једног мог ранијег текста, или, „резимеа грађе за једно житије“, а које, помало допуњено и преаранжирано, гласи:
                „Оно што је најважније за сваког аутора, без обзира на карактер духовне области или поља у које је Божијом вољом, изабранички послат да ствара, или помаже стварање, сликар Зоран Стошић Врањски – нанизао је своје слике као реченице. Он претура у њима по чињеницама живота. По искушењима метафизике на која га наговарају „спорови“ разних имагинарних и еггзистенцијалних загубљењ. У шуми математичких прорачуна разлика између неба и земље. И поштовања дужности грешака да сав тај рачун закомпликују говором непристајања на које нас навикава глас сопственог срца. Врањски је сликао иконостас једног живота. Непропустљивог,  тамног и целовитог као време. И не мора више да понавља исте приказе. Нити да слика доказе њихове повести. Идући, у свему томе, малом, стрмом, кривудавом и опасном стазом – Зоран Стошић Врански једноставно на олтар свог ликовног стваралаштва – приносио своју уметничку судбину. Своју сликарску нарав. За коју је довољно рећи: Зна – напамет, на јави и у сну. Читаво једно врањско житије. Уз поглед, бачен, или разбацан – горе ди доле. По вољи Божијој.“
                За крај у овом „извештају“ да придодам и следећу завршну реченицу: „Био бих заиста нескроман – када бих помислио, а камо ли покушао, да  још нешто додам свом мишљењу о овој књизи – сећања и подсећања, која ће, ето – живети и после нас. Надајмо се – дуго.“.

30. јул 2019.

ФЕЈСБУКОВИ ЖАНРОВИ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ФЕЈСБУКОВИ ЖАНРОВИ

Свиђа ми се
Коментар
Дели
После учињеног
Набрајања
Мислим да је
Непотребно
Да имена ових
Фејсбукових
Жанрова
Преведем на
Енглески
Те да накнадно
На  посредан
Начин
Развијам његово
Језичко насиље
И над мојим
Матерњим
Српским језиком
У песмуљку о
Фејсбуковим
Жанровима
Готово да сам
Сто одсто уверен
Да нема више
Ништа да се дода и
Одузме некаквом
Насилничком преводу
Те да би било сулудо
Покушавати
Отварати одређену
Поетичку
Естетичку
Феноменолошку или пак
Идеолошку расправу
О жанровима
Који су се готово на свим
Меридијанима измешали
Као мигранти дођоши и
Прођоши са домаћинима
Нађошима
Староседеоцима
Урођеницима
Националистима и
Шовинистима
И са онима који се називају
Грађанима
Неко је заиста у овој
Дигиталној епоси направио
Грдно безобразну
Преметачину
По испретураним
Светским вредностима
Тако да више ништа
Није на свом месту а
Камо ли на сталку или
Постаменту са кога
Несрамежљиво  пиша
Београдски победник
На Калемегдану


Субота, 20. јула господње 2019.  

29. јул 2019.

ЕСЕЈ О СТРУКТУРИ ПЕСМЕ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЕСЕЈ О СТРУКТУРИ ПЕСМЕ

Да би постојала
Структура песме
Она мора да има
Језички образованог
Творца
Који ће јој поред речи
Удахнути логику и
Динамику казивања
Добро осмишљену
Сарадњу ритма и
Мелодије јер
Песма је у извесном
Смилу и политика у
Којој се за своје примате
Међусобно боре
Без сажаљења до
Немилосрдности
Хладнокрвни тематски
Блокови
Цитати и дигресије
Мали и велики као
Мали и велики наслови
Као
Мале и велике вароши
Именица и глагола са
Придруженим роботима
Придева и њихових идеја о
Расподелама и распоредима
Рада у редовима и
Реченицама
Песма је увек велика тема и
Дан за љубав
А такве теме зато имају
Велика дворишта и у њима
Велике структуре без свиле
Стиропора и чипке
Зато Творац мора да води рачуна
Коме завиди а коме се
Подсмева у песми
Добрано свестан да је
Најтеже улепшати ствари
Око себе
Као на брзину центрирати
Предњи  точак
На мушком бициклу


Света недеља 21. јула господње 2019.


28. јул 2019.

ТАЈНА




ЗОРАН М. МАНДИЋ  
                  
ТАЈНА
Брату Душану

Песник
пре прве написане речи
сагради крематоријум
да би једном дневно
улазио у њега
док пише
да гори

2.
Тајна је у Милости
којом нас научи мајка
да не будемо другачији

Апатин, 1979. 

27. јул 2019.

ВИДОВДАНСКИ БЕЧ 1914




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВИДОВДАНСКИ БЕЧ 1914

(За Гаврила сваки пут на Видовдан)

Беч није
Београд
У Беч колико знам
Никада није долазио
Малолетни Гаврило
Принцип
На начин како то чинише
Никола Тесла
Вук Стефановић Караџић
Урош Предић и
Паја Јовановић
Најскупљи српски сликар
Свог времена који је чак и
Умро у њему
Бечу
30. новембра 1957. године
Као један из врха по значају
Европског академског
Реализма
Али ова видовданска
Прича о Бечу
Није написана због потребе
Сажимања грађе за лирски
Портрет Паје Јовановића
Као ни за онај о
Адолфу Хитлеру
Који је пре него што је
Постао нациста
Радио у Бечу
Као молер и сликар
И живео боемски у њему
Од социјалне помоћи и дела
Пензије његове сироте мајке
У неким несигурним подацима
Наводи се да је Хитлер у Бечу
Насликао најмање три своја
Акварела
А о Србима у Бечу
Нарочито о онима из његовог
Грчког кварта
Најбоље се обавестити
О томе у књизи готово
Идентичног наслова коју је
Написао некадашњи председник
Српске академије науке и уметности
САНУ
Историчар уметности
Дејан Медаковић
У војноисторијском музеју у
Бечу налази се полуаутоматски
Пиштољ белгијске производње
Fabriquue Nationale M Browing 1910
С којим је Гаврило Принцип у Сарајеву
На Видовдан 1914. године
Усмртио Франца Фердинанда и
Његову супругу
Али поента овог текста није да
Буде на силу другачији
Од текстова написаних
О Бечу другим рукама
С барутом и без барута на њима
Већ оно да читаоци у њему пронађу
Трунчицу сличности што је
Ненасилно другачији
А да потом пронађу у томе
Своја (о)сећања и то баш о Видовдану или
На Видовдан
Мада је тешко писати о томе
Као и причати о свему прочитаном о
Истој теми која глувонемо одбија
Да то сама о себи
(У)чини
Уверена у свом престраху и
Бојазни да ће је неко заувек
Обрисати са интернета или
Бацити у канту за смеће у
Војноисторијском музеју
Видовданског Беча


Понедељак, 22. јула господње 2019.

26. јул 2019.

НА ПРАГУ СЕДАМДЕСЕТЕ ГОДИНЕ



ЗОРАН М. МАНДИЋ

НА ПРАГУ СЕДАМДЕСЕТЕ ГОДИНЕ
(Како сам постао коњ)

Можда је баш специфичан
Сваки онај божији раб
Који на прагу личне
Седамдесете године
Изговара ону чувену
Реченицу
Џаба се палите
Јер ја сам одавно
Безперспективан коњ
Који се уморио од касања
Галопирања и рзања
Коњ
Коме су у журби година
Отпале потковице
На све четири ноге
Јер му је време израњавало
Копита
А Бога ми
И главу
И гриву
И реп
И сапи
И сав онај труд који је
Попут претешког товара
Вукао на својим леђима
Чак када су га водили и на
Домаће и међународне
Изложбе коња
Када се у једном тренутку и
присетио своје
Чувене мисли да
Изложбе треба отварати
Раније него што неком
Моћнику културе
Локалне или националне
Падне на памет да их
Грубо затварају пре него што
Буду отворене
Можда би уз ову коњску мисао
Као додатак пасовало или
Пристајало упозорење
Које гласи
Никада не дозволи да те неко
Хвали
Протежира
Препоручује
Фаворизује
Због бојазни
Шта ће после тога
Остати од тебе
(Не)унакаженог
Па отуда и савет
Пази
Или треба пазити
У ком друштву наилазиш
На оне друге
Старије или млађе
Свеједно је али
Неостварене и
Интелектуално запуштене
Фаце
Зато припази како ступаш
На било који праг
Било којих година
Испред себе


Субота/20. јул/господње 2019.

25. јул 2019.

ПОТРАГА (Поглед бачен на Свет)




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОТРАГА
(Поглед бачен на Свет)

Потрага је као
Ходање као
Кураж
За разумевањем
Суштине стварности и
Њеног  разграњавања
Од атома до
Садашњих величина
Математике
Физике
Хемије и
Биологије
До сталних и пролазних
Станица Света
До осећаја његове треће
Димензије
Заједно са његовим софтвером и
Хардвером
Преко којих се оглашава
У погледау на механички сат
Који би можда магично да скрене
С пута на коме непрестано
Откуцава договорене
Измишљотине у ликовима
Секунди и минута
Од кога сам чуо речи оне
Песмице
Ако треба неког да се бојиш
Боји се себе
Истог оног на кога си
Највише љубоморан и љут
Кад мораш сам себе да
Образлажеш себи
Другима и Творцу
С питањима
Зашто
Коме и чему
Ако је сваки човек у
Својој појединачној мисији
Створен увек у једном
Једином примерку
Важан или неважан
Као уникат или не
Свеједно је
Зар не


Четвртак/18. јула/господње 2019.

24. јул 2019.

СВЕМОГУЋА РЕЧ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

СВЕМОГУЋА РЕЧ

Увек је
Свемогућа реч
Она с којом изјављујеш
Да
Неког
Нешто
Негде
Волиш
Оно без чега се остаје
Без даха и трага
Без места у Нојевој арки
Без могућности да
Свој живот испричаш
Лењим описима
Песницима који
Заборављају (на)
Љубав
Због ситница и
Уверења да могу и
Без љубави
Умрети


Понедељак, 17. јуна  господње 2019.

23. јул 2019.

ЧОРБА



ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЧОРБА

Ето
И она је дошла
На ред
У овој мојој
Тематској поезији
Али пре него што
Крене прича о њој
Подсетићу
Да постоје разне чорбе
Српска
Руска
Пролећна и магична
Чорба моје мајке илити
Мог детињства
У седмој деценији
Почео сам да јој се
Враћам
Спремајући је као
Ликовно дело као
Слику са
Уљаним или акрилним
Бојама
Боја до боје
Као на платнима
Ван Гога
Милорада Бате Михаиловића
Љубе Поповића
Наранџаста као шаргарепа
Зелена као љута папричица
Бледозелена као тиквица
Тек приспела из суседних
Пластеника
Жућкаста као кромпир бели
Црвена као кувани
Пасирани парадајз
Разлика је
Између ове чорбе о којој певам
У овој песми
И оне магичне познате
Као чорба моје мајке и мог
Детињства
Само у једном детаљу
Нажалост временском а
Реч је да уз чорбу о којој
Певам у овој песми
Старим


Света недеља/14. јула/господње 2019.

22. јул 2019.

РЕЧ ДВЕ О ПЕСМИНОЈ БОЛИ ОД АВИТАМИНОЗЕ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

РЕЧ ДВЕ О ПЕСМИНОЈ БОЛИ
ОД АВИТАМИНОЗЕ

(Читање дијагнозе из књиге
Историја болести песме)



Усред сваке мисли
Песме
Постоји одређено жариште
Авитаминозе
Зато у њима треба да буде
Места за књижевно ткиво
Друге врсте
Које ће на том потесу бити
Независно као неки облик
Антибиотика или као
Суверена допуна пропуста
У њеној исхрани и градњи
Песминој
А све се то догађа зато што
Свака песма има
Одређене проблеме
Занатске
Поетичке
Језичке
Идеолошке па и
Политичке природе
Али ако се има добар или
Добро изграђен залет у њу
Онда може далеко да се скочи
И песник
И песма
При таквом скоку песма може
У потпуности да се користи
Духом своје поетичке азбуке
Којих има више чак
Неколики
У свим другим околностима
Најгора је она песма која
Не зна да се залети да би скочила
Далеко
Која се не креће и зато стално
Тапка у месту
Као њен стари
Болесни
Офуцани  и превазиђени мит


Четвртак/18.07./ господње 2019.




21. јул 2019.

ВОЛЕО БИХ ДА ДОЖИВИМ



ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВОЛЕО БИХ ДА ДОЖИВИМ

Волео бих да доживим
Седамдесет седму годину
Коју моја мајка нажалост
Није прескочила
Али та жеља ни у чему није
Пресудна за дужину мог живота
Који ће тећи онако како се одвија
Нити ту жељу треба реторички
Везати за Шекспирове речи
Бити или не бити
Питање је сад
Јер биће оно што ће бити
Онако како је уписано у велику
Азбучну књигу постанка
И то понаособ за сваког
Божијег раба
Без обзира на његове
Везе и контакте
Које наводно има у
Локалним и државним
Органима
Опхрваним бројним
Преварантима који у њима
Раде
Мешетаре  и
Не стиде се сопствене
Моралне катастрофе
У којој олако изгубише
Како човечност тако и осећај
Гриже савести



Четвртак, 20. јуна господње 2019.

20. јул 2019.

ПЛАТНИ СПИСАК




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПЛАТНИ СПИСАК
(Мали есеј о хоботници и аутохтоним сортама белих вина)

            У реалном животу постоје такозване осетљиве ситуације, које су стриктно везане за платне спискове њихових креатора. Осетљивост тих ситуација ситуирана је у строго поверљивом кругу разнотоних опасности , увелико конципираних и акционо пројектованих,  да изазивају, и производе, класичну зависност за – све учеснике, илити „играче“ у том ланцу „пословних“ и персоналних веза и обавеза. У смислу да наручени посао његов прихватилац мора сто одсто да обави, односно изврши – у одређеном задатом року. И да за (не)извршење одговара својом главом. И главама своје породице.
                Платни спискови у савременом турбулентном свету су најопаснији књиговодствени документи, који обједињују владавину криминалних повезивања у свим сферама свакодневног живљења и пословања. Њихову „златну подлогу“ одређују „парајлије“, као неприкосновени наручиоци опасно осетљивих послова. У које су често умешани и „прсти“ из највиших: државних, политичких, дипломатских и међународних владиних и невладиних кругова. И, то без обзира о чему, и о којим трансакцијама се ради. Да ли о прању новца, или, о „бесцаринском промету“: оружија, дроге, лекова, ауторских права и интелектуалне својине.
                Владари „платних спискова“ су углавном она врста психолошких типова, која је себи уврзла у главу да су они богом дати кровни делиоци: истина, слобода и правде. Много више и височије од држава и њених политичких и репресивних: апарата, алата и механизама. А, међу којима увек имају добро селектоване: узданице, јатаке и „заштићене сведоке“. Нарочито, из редова оних, који наводно и бескомпромисно брину о „независности“ правосудних органа.
                Зато никада не треба сметнути са ума да у случају изненадних поремећаја персоналних односа – наручиоци остљивих и опасних послова, прво што потежу против својих неверних и издајничких „узданица“ јесу – „платни спискови“. И то са отисцима многих пипака накачених и прикачених на њих и њихове карике. Метафорички та слика је најближа лику хоботнице. За чије пипке, испржене на маслиновом уљу, кажу да су веома, по укусу, цењени кулинарски специјалитет. Који се сјајно уклапа када га „заливате“ са неким од високо категорисаних „сувих“ белих сортних вина. И, није важно одакле сеже њихово географско порекло. Да ли из Србије, Француске, Португалије, Италије, или Шпаније. Важно је да је реч о аутохтоним сортама. За чије винограде и „винарије“ својим капиталом – гарантују чувене „парајлије“.


Последњи дан јуна господње 2019.

19. јул 2019.

ЕКВАТОР




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЕКВАТОР

Дугачка је то
Светлосна трака
Да би је
Замислио а камо ли
Прешао
Четрдесет хиљада
Километара
Није за пешачење и
Трчање чак ни за
Најбоље етиописке
Маратонце
На том обавијајућем
Светлосном путу око
Бокова планете
Земље
Распростире се чудесно
Богатство
Разноликости живог света
Људи
Биљака и животиња
Такозвани биодиверзитет
Цвркута птица
Зујања пчела
Рзања коња
Мукања крава
Блејања оваца
Крекетања жаба
Симфонија
У симфонији
До симфоније
Па и у оној одурној шкрипи
Земље док се окреће
Око своје осе
Око фокуса своје теже
Као својеврсни спин
У језику политичких
Изражавања када  
Дасадне употребе
Дипломатских
Фора и фазона
Екватор је велики
Фантастични опасач
Без кога би земљи спале
Панталоне
Ако нешта о том спадању
Ево  идеје
Да као Мајаковски напишем
Песму
Он – Облак у панталонама
Ја – Земља у панталонама
Па да се измеримо у изражавању
Песничких фора и фазона
И да кажемо један другом
Ако је на кројачком
Енглеском  језику
Фокус – тежа
Онда је
Спин – обртање
Око његове осе
Српски политичари те
Имагинарне речи туђице
И тако прихватају као
Здраво за готово
Гурају их и премештају
Кроз разне контексте
Као када се меша
Малтер или бетон за
Уклањање свега
Упропаштеног на
Зидовима и подовима у
Српским кућама
После  поплава
Екватор
Као највећа Теслина сијалица
Обасјава Земљу да ништа
Не остане невиђено
Скривено и
Непоправљено
На њој и на небу
Како би и
Што би верници вадећи из
Својих молитви
Додали
Као зачин с којим песник
Гради 
Дограђује  и финишира своје
Лирске творевине и њихове
Есејморфне и прозаидне
Наративе
Зато не треба крити да је
Екватор каиш који
Бог увлачи у своје панталоне
Када иде на пецање
Или у обилазак његове
Светлосне траке
На том путу он се неретко
Спусти и на Кинсеки зид
Да би видео и уверио се
Ко то крадући извлачи цигле
Из удаљених делова његовог
Здања
Зато се увек треба чувати
Контекста у који могу други
Злонамерно да увуку и
Срозају неопрезне рабове
Поручује Бог као увек
Једнако свима
Русима
Кинезима
Србима


7. јула  господње 2019. у сећање на исти датум из
далеке 1941. године  када су комунисти на територији
садашње југословенске Србије подигли устанак против
суровог нацистичког окупатора и зулумћара.

18. јул 2019.

ДОБРО ЈУТРО




ЗОРАН М. МАНДИЋ
ДОБРО ЈУТРО

ДОБРО ЈУТРО

Најлепши почетни
Свакодневни
Поздрав је
Добро јутро
Још ако пирка ветрић
Док га на плус  јунских
Двадесет степени изнад нуле
Изговараш и
Упћујеш неком ко још увек
Спава и сања да не мора
Да се пробуди
И као што рекох
Још ако при том
Пирка блажени
Ветрић  и
Чује се шкрипа
Док бројни укућани и
Суседи отврају прозоре и
Подижу ролетне на њима
У те две речи уз
Обавезно пристављање воде за
Црну кафу у џезви за двоје
Као да је скупљена сва
Суштина
Подземна
Надземна и
Небеска
Вангоговски обојена
Дубоким  тоновима боја
Пре свега жуте
Суштина
Осећања природе и
У њој
На њеној неодољивој
Постељи
Сањивог лика
Успаване лепотице
Која би још да се не буди
Да се не дира
Без обзира на мирис
Скуване јутарње кафе
Који допире из џезве на столу
Усред увек лепог
Расположеног и
Будног јутра

Јутро у петак 21. јуна господње 2019.


ЈА
(Антибиографске цртице)

Пре свега
ЈА сам ЈА
Који никада не жели
Да буде неко други
За кога је његова
Поезија
Његова ствар
Ја сам онај који верује
Да негде у васељени
Постоје одређена
Преклапања
Макар једног делића
Мога ЈА
Мене
Неупућеног баш у све
Божије трикове и
Намештаљке
Због тога и пишем тако
Како и колико
Осећам своју несигурност
Стваралачку
Филозофску
Логичку
Метафоричку
Егзистенцијалну
Политичку
Не верујући да ћу икада
Савладати да се
Савршено изражавам у
Свему

Рани почетак четвртка, 13. маја господње 2019.


ТИ

Ти си онај
Наспрам
Неко
Са акредитацијом
Коју ти је као
Свим осталим
Појединцима и
поједнинкама
Издао
Уред за становништво
Пролазности а
Оверио јавни бележник
Или нотар
Један од свих
Света који се без
Заустављања врти у каљави
Круг
Другима се неке ствари
Допадају код тебе
Мада је много
Ужасно много више
Твојих недопадања
За која си сам крив
Не зато што упорно пијеш
Америчку кока-колу
Пушиш џоинт и марихуану
Што ти непрестано расте
Стомак као трудници
Већ зато што ниси
Ни пола од пола од
Оног што мислиш да јеси
Због тога си
Одавно почео да
Нервираш многе око себе
Познанике и непознанике
Али пустимо сада то
Када се зна
Да нико не може никог да
Мења
Нити има право на то
О чему је веома суптилно
Говорила наша мајка
Док смо одрастали
Брат Душан
Ја и наши идеали
Што се брзо преметнуше у
Љигаве илузије
Али не бој се да ћемо те икад
Оставити на цедилу
Чак и онда када се буде пуцало
Са свих страна као на
Кошарама и Паштрику
Не бој се
Нисмо ми рођени и одгајани
За издајице
Ми волимо ЋИРИЛИЦУ
И њену СЛОЖНУ БРАЋУ од
Тридесет слова
Са квачицама и без њих
ТИ си ТИ
С нама и без нас
Чувај то јер се
За то не стаје двапут у ред

Уочи Ноћи књиге, 14. јуна господње 2019.


МИ

Ми нисмо диносауруси
Нити би нам пасовале
Њихове одевне коже
Више смо месождери
Него биљоједи као они
Много смо мањи
Због сулудих трка за
Каријерама
Славама
Паркинг местима и
Сновима за
Бесмртношћу
Наш квар је у
Незнању и немоћи
Да престанемо да будемо
Ми
А они су показали
Одлучоност
Када су повукли обе
кочнице
ножну и ручну
и склонили се са
мапе фауне
свог времена.
Диносауруси су ипак
Безбрижније живели
Без пасоша
Текућих рачува и
Возачких дозвола
А заљубљивали су се и
Волели у својим
Заједницама
Много искреније него
МИ

При крају друге јунске недеље
Господње 2019.


ВИ

Ви ретко говорите
Као пријатељи
Рођаци или комшије
Углавном се понашате
Као психијатри
Који нису студирали
Медицину
Који у односу на њих
Имају много заједничког
Него што су рaличити
Најсличнији онима које
Стално испитују они други
Притајени међу
Расходованим сенкама
Господо
ВИ
Због вас је свет крцат
Гомилама информација
Које више ником не требају
Ни псима луталицама
Поготово данас када се више
Не пишу историје догађаја
Исхода
Резултата и болести

Понедељак, 17. јуна господње 2019.


ОН

Он нас увек
Посматра и
Не да нам да се
Опустимо
Да непотребно
Спустимо поглед
Мислећи да смо
Занемарени
Да се неко прогурао
Испред нас
Да смо могли више
Од оног
Што нам је припало
Као и свима осталима
Од данас
Од пре
Од сутра
Једнако
Без примедби на вагу
На којој је (из)ваган
Наш појединачни део
Он нас неуморно
Подсећа и учи
Да редовно бришемо музге
Са стакала кроз која гледамо
Јер у уфлеканом свету
Свака  нова флека је
Неподношљив терет
Који се тешко помера
Од једне до друге тачке
Спаса

Уторак, 18. јуна господње 2019.


ОНИ

Они
То смо
Ми и
Ви
Бројке
Које бележе
Уносе и разврставају
Бирократе и бирократкиње
По бројним владиним и
Министарским агенцијама и
Уредима
ОНИ
Постоје најизразитије
У оквирима заједница
Својих незадовољстава и
Алавих вибрација
Највећи део њих су
Окорели материјалисти
Који поред онога
Што им је мили
Бог дао
Непрестано џандре и
Ћапају од других
Слабијих од себе
Чине то
Као крволочне звери
Изелице
Они
Више ништа не читају
Као да су неписмени
Са гађењем заобилазе
Зграде и прилазе
Библиотека и центара за
Културу
Понешто се разумеју у
Тачскрин телефоне
Потпуно несвесни њиховог
Ухођења
Све у свему остаје и чека се да
Бог приступи реконструкцији
Ликова једнина и множина
Својих својих рабова и рабкиња
Макар на неколики сати
Пре него што огласи фајронт и
За сва времена угаси светло и
Спусти ролетне мрака
На свим вратима и прозорима
Живота

Уочи Ноћи књиге, 14. јуна господње 2019. 


АТЕНТАТ  НА БЕКЕТА

Видех недавно
На једној старој
Фотографији
Како замишљен
Семјуел Бекет
У дугачком зимском
Капуту
И у добро угланцаним
Црним кожним ципелама
Седи на неком џаку
Поред једног контејнера
Можда баш у Лондону
Да ли се то Бекет још увек
Премишљао и
Ломио у себи
Пре него што се одлучио
Да посети у затвору
Опаког атентатора
Који му је из чиста мира
Зарио нож у груди и
Умало га није убио
И ево доказа
Да замишљени Бекет
Не чека увек Годоа

На свету недељу 9.јуна господње 2019.


МИЛОШЕВИЋ И ТИТО

Ово није политичка песма већ
Покушај загонетног самеравања
Мишљења оних којих данас има доста
А богобајжљиво не умеју или не смеју да кажу
Да су или да нису
Слободан Милошевић и Јосип Броз Тито
Били политички гиганти или тако нешто
Сваки у свом пуном историјском
Радном и политичком времену
Можда је то зато што се још увек
Како једни тако и други
А Бога ми и они трећи и сви остали
Боје њихових сенки које
Чувају њихове мирнодопске и ратничке
Трагове
Мислим да се у овој мојој песми
И не баш тако огољеној
Може то и овако упитно промишљати
Ако неће они да мисле и пишу
Ко ће онда ако не гласно ЈА
Макијавелистичког песника
Рецимо ове слбодарски непристрасне
Лирске творевине
Али не да би ОН у њој наводио воду само
На воденицу својих симпатија
Према једном или другом
Како слободно рекох
Политичком гиганту
Да ли према Србину Слободану због његовог
Умилног надимка - Слоба или
У какву корист за Хрвата Јосипа са
Апстрактним аустроугарским
Шпицнаметом – Тито
И одмах да се оградим незнањем
По коме не знам како ће и на шта ће
Ова песма испасти до свог краја
Али знам да сам некад написао и негде објавио
Да је ПРАВА ПЕСМА она
Која добар део свог тока тече неповезано
А онда при крају тока покаже
Слику свог ушћа
Али пре него што у његову велику воду
Умочим стопала својих песничких ногу
Рећи ћу да је
Слободан Милошевић жестоко волео Српкињу
Мирјану Марковић
А Јосип Броз Личанку из Српске Лике
Јованку Будисављевић
Нажалост данас су све четворо њих
Блаженопочивши божији рабови и рабкиње
Уместо да се у некој бањи у Дејтону или Рамбујеу
Друже
Купају
Заједно ручају
На палубама парадних бродова
Галеба или једрењака Јадрана
И шта бих ја онда поред толико њихових
Дружења и пловидби
У овој песми радио са
Мешањем у њу политичких или филозофских есеја
Уморан од писања како нових тако и старих стихова
Непристрасних како рекох
Као што ћу рећи да се добро сећам
Казивања песника Пере Зубца
Како је са сузама у очима састављао зборник
Песама посвећених Титу након што је
4. маја 1980. године
Напустио овај свет
Не сачекавши да се увери
Шта ће бити или неће бити
После смрти Слободана Милошевића
И не би сличног издања после његовог одласка
По мишљењу многих Срба и њихових историчара
Последњег СРПСКОГ СУВЕРЕНА
А што је увек најгоре када вршљам по својим сећањима
Припада у једном од њих
Изјави једног књижевног критичара
Који је за Зубчев постхумно објављен зборник
Песама посвећених Титу написао
У зборнику све мој до мога
А многи  од тих изабраника како се прича
У неким северним деловима Србије
Страсно су куповали све примерке тог зборника
Када би налетели на њих у неким књижарама
Старинарницама и комисионима да би их потом
Још страсније спалили на ломачи свог учешћа
У сраму или 
У очају туге
И као што то све турбулентније бива и ори се
На све смешнијим и пристраснијим страницама
Јадне историје
Данас све што се мање и стишаније помиње Тито
Све више и бурније одјекује жал за
Слободаном Милошевићем
А то може и другачије да се каже и пита
Ако не за њим
За ким онда
Али одовор на то питање нека остане и препусти се
Вајним историчарима
Њиховим саветницима и шаптачима
Из отаџбине и иностранства

На двадесети рођендан Резолиције 1244 Уједињених нација господње 2019. 


АНДРЕЈ

Ништа још не знам о њему
осим да је ту поред
у парку са шишаркама и
скулптурама
да све више
разуме простор
између два дрвета
међу клупама и тобоганима
љуљашкама и клацкалицама
час у дечијим плавим колицима
час на бициклу с оцем која га
упознаје с градом и одводи на
Дунав
Опчињава га вода док с
пуним устима чоколаде и
десетак тек пристиглих зубића првака
улази у њу
као у пластични базен насред
дворишта у Ћетковићевој 73
Још увек је шкрт на речима
Не посеже за семантичким триковима
реченица малих или растегљивих као
Памперсова пелена или као тек
реченица на помолу као свитање као
гласић у одрастању који ће их гурнути
изнутра док их буде срицао на
српском
немачком
мађарском
енглеском
Када буде читао овај текст
(неко ће знам одмах рећи – песму)
2036.
у својој двадесетој разумеће лакоћу читања
која је у њој заобиђена
која је део плана о будућем полиглоти или пак
ревносном власнику дедине математичке
библиотеке
Зато не бринем што је
Андреј тек на почетку као слово А
што је на почетку свих почетака
што то поређење невино поткрада метафору из
слова Ч
Ч као друго име за машту или као З из
Песме о малој Зоји
Језик поезије је компликован рекла би
мала девојчица Ч
Поготово ако се зна да
поезија мора знати да може
рачунати на мене
међу онима који не разумеју да сам
Андреја на мојим фотографијама сликао очима и
погледима који су силазећи с портрета његовог
деде Душана хитали да уселе душу малог полиглоте и
наследника чудесне математичке библиотеке
На растанку с поспаним Андрејем
мала ми Ч рече
Зоки да ли знаш да је у овој твојој песми
Започела представа о одрастању једног милог дечака
Андреја
И да знаш да ће та песма бити уврштена у
Антологију твојих најлирскијих представа о
нама теби најмилијим ликовима из ризница
маште и стварности
коју ћу ја саставити

У Апатину, 18. јула 2017. год.

СЕЋАЊА ПОД КЉУЧЕМ

Постоје сећања
Под кључем
За која је најбоље да
Остану вечно
Закључана
А да кључ бачен
У неку далеку и
Дубоку воду зарђа
Заувек
У њеном непровидном
Понору
Непожељна сећања
На људе највише
Боле
Због њихових убадања
Отровним бодежима
Тачно у срце и
Његову збирку
Незакључаних успомена
Које попут песка у пустињи
Подижу адреналин
Високо до небеса
Са чијих висина се најасније
Виде људи
Огрезли у љубомори
Зависти и мржњи
Како се са отровним
Сечивима у крвавим рукама
Врзмају у суровом кругу
Злочина
Попут безглавих мува
Вребајући невине жртве
Да им у сред срца
Зарију отровно сечиво
Зато сећања на такве
Злочинце
Треба бацити у још дубље
Најдубље провалије
Јер то нису људи ни звери
Које су боље и подношљивије
Од њих

На дан установљавања у Србији -
доживотне робије, господње 2019.



ПОГЛЕД ИЗ БОЖИЈЕ ФОТЕЉЕ
(Још једна моја еколошка песма о
Творцу, Христу и љубави)

Он
Творац
Све (над)гледа
И не мисли се ваљда да то
Он не чини
Да је незаинтересован
Као лош отац и
Лоша мајка
Као нестрпљиви вајар кула
Од песка
Као онај створ
Који је увек нешто
Између
Неког и Никог
Он је свеприсутан попут
Сунчеве светлости и
Теслиног светла
Које можеш упалити на
Нијагариним водопадима а у
Истом трену
Угасити у његовом родном
Селу Смиљану
Он се непрестано јавља
У облику непролазно одрживе
Љубави и Христове вере у
Њу
Творац се често спусти на Земљу као
Падобранац скоком из авиона
Он то чини да би обрисао
Сузе природи
Наврле због злочинстава и
Других недела учињених
Људском руком
Творац је увек
Иза и испред нас и
Никада нас не оставља на цедилу

Среда, 26/јун/господње 2019.