5. јануар 2020.

МОРАО САМ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

МОРАО САМ

Морао сам
Много тога
Да не памтим
Да заборављам
Да се не бих
Превише уживео
Уљуљкао у
Живот(у)
У покрет руке
С којом може
Да се упали мрак
И све претвори
У црни Маљевичев
Или било чији
Црни квадрат
У  једну сигурно
Од најопоријих
Асоцијација
Подсећања
На атмосферу
Смрти
Морао сам зато
Понекад да
Излазим из себе
Како бих
Нахранио и напио
Моје изопштене
Напуштене
Гладне и жедне
Забораве
Моја несећања
Моја непамћења
А људи мисле
Да је све другачије
Да је све њихово
На неодређено
Време
Све
Ама баш све
Колико и како
Они желе и хоће
Само за себе
Зато морам да
Заборавим и те
Несрећнике
Којима иронично
Посвећујем ову
Песму која ће се
Певати
Одозго и одоздо
Када их буду
Односили
Из њихове
Себичности и
Неостварености


Уочи Великог дана обележавања
Свете Петке господње 2019.

Нема коментара:

Постави коментар