ПЕСНИЦИ ВАМПИРИ УВУЧЕНИ У СИРОВЕ КОЖЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПЕСНИЦИ ВАМПИРИ УВУЧЕНИ У СИРОВЕ КОЖЕ

Песници вампири увучени у сирове коже

на таквим местима шта траже?

Зар стихове неважних слика још?

На првој страни песмарице

Башкари се окупан Бош, а потом следе

Згаришта, историје писма, књиге

куси рамови нечијих нарави.

Они гасе жеђ између граница сонета.

Тако неприметно окончавају у строју.

Они? Ми? Множина.

Песма (стр.9.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)  

СВЕТ КОНТУРА – КРУПНА БОРДУРА СЛИКЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

 
СВЕТ КОНТУРА – КРУПНА БОРДУРА СЛИКЕ

Свет контура – крупна бордура слике

миленијумима одолева вирусу оквира.

Он сам је оквир. Бактерија посматрана

Оком микроскопа.

Нагнут над својим најновијим лаптопом

Занесени Бог ћути. Песник будућности,

Помишљам разбиће оквир у парампарчад.

Какво ће нићи ђубриште за њим?

Каква јека парчића, на малом

Простору.

Песма (стр.11.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)  

НАЈВИСОЧИЈА КУЋА У ВАСЕЉЕНИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НАЈВИСОЧИЈА КУЋА У ВАСЕЉЕНИ

(О ЗЕМАЉЦИМА И МАРСОВЦИМА)

Још увек ми се у глави

Врте слике

Како смо мој брат и ја

 Могли да саградимо кућу

Височију од оне планине на

Марсу

Да надмашујући њених

Двадесет пет километара висине

Поставимо нови рекорд у нашем

Соларном систему

Могли смо али нисмо или

Нам се се није дало од Бога и

Оних других околности

Које се обично испрече када не иде

Када нема ко ни са чим да подмаже

Подлогу

На којој се подиже споменик

Градитељима и њиховим

Неимарским идејама

Кућа је затвор говорио је мој брат

Непотребно улагање ако већ

Имаш добар и удобан кревет

У коме можеш да сањаш до миле воље

Колико Земљу која се уз стравичну

Шкрипу окреће око себе и Сунца

Око много других небеских детаља

Толико да сниш и загонетни Марс

На коме се ништа мање

Ни незагонетније

Не дешава оно што и на шкрипавој

Земљи

Пренасељеној планети с пролазношћу

Њених неспретних насељеника

Огрезлих у кругу себичних емоција

Које се у месту врте око себе

И своје осе

А и шта ће вам кућа

Ниска или висока

Да ли

Да се затварате међу њене зидове

У

Квадрате и запремине њезине

Додавала је у тој расправи

Наша мајка речи

Као прилог њеној пристрасној

Подршци мом брату а њеном сину

Зато не качите се за ствари

Шугавог материјалистичког света

Поготово  да би обарали неке

Бесмислене рекорде

Јер коначно

Сваком човеку је довољно само

Једно једино место

У чију заветрину ће унети свој

Удобни кревет

А јести може и стојећи

Као слон или жирафа

А плакати и смејати се може и висећи

Као наги облак или онај у панталонама

Којег је тако у својој поезији крстио

Владимир Владимирович Мајаковски

И све то да ли је лирски јунак

Ове моје песме

Имао или немао

Кућу височију од оне планине на Марсу

Са својих двадесет пет километара висине

Највисочијег чуда у нашем соларном

Систему

На Бадњи дан господње 2019.

БОЈИМ СЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БОЈИМ СЕ

(МОНОЛОГ О СТРАХУ)

Бојим се

Да је планета оболела

Од нечистоће

Комуналне

Медицинске

Ветеринарске  

Електронске

Атомске

Све у свему

Хигијенске

Можда чак и марсовске

Пре него месечеве  

И да је оболење

Метастазирало

(На српском – проширило се)

У огромне количине смећа

И смрада који се злокобно

Шири свуда око нас

Као половни ваздух

Црни као угаљ

Хлорофил

Као

Трула плућа

Као три тачке

Иза којих извиру непомирљива

Разочарења

Туђинци би рекли

Песимизми

А онда је стигао јадни католички

Деда Мраз са књигом ЕУ о екологији

У којој је нацртано откриће решења

О томе

Који је то паметњаковић

Измислио топлу воду

Бојим се

Да смо упропастили и

Чистоту воде

Од које више неће остати

Ни последња кап

Бојим се а

Пред ким

                Зашто и

Због чега

5. децембра 2019. год.

ЛАЈАЊЕ НИЈЕ ШАПУТАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЛАЈАЊЕ НИЈЕ ШАПУТАЊЕ

(О политици лајања)

Данас  људи

Лају више од паса

И поред тога што знају

Да лајање није шапутање

Њихов лавеж

Продорно се разлеже из

Високих представничких клупа

До највиших зона децибела

Онако опорно и стресно

Какао плаћени утеривачи страха

Раде свој посао дубоко до костију

До сваког нервног завршетка

У којима је бол саградио своја

Последња упоришта и утврђења

Шапат је нешто друго

Добро увежбани говор

Улизица и увлакача

Који имају азиле уместо својих домова

Који ни под притиском ниских зарада

Не одлазе изван граница

Своје добрано олајане отаџбине

У чијем најпрљавијем блату су до грла

Кумовски умешани

Иако се и сами престрављено боје

Лавежа разјарених звери

Стварних и измишљених у западњачким

Хорор филмовима

У много чему сличних незадовољном

Човеку који лаје на своју неоствареност

Који бесни на сваки туђи па и на

Најмањи успех

Који на крају смртоносно уједа себе

За срце и са пеном из уста понире у своје

Богочовеково илити антрополошко

Непостојање

Јануара 2019.

МЕНЕ ЋЕ ПОСЕТИТИ ЖЕНА СА ВЕЛОМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МЕНЕ ЋЕ ПОСЕТИТИ ЖЕНА СА ВЕЛОМ

Мене ће посетити жена са велом

На лицу. Тајна је моја. О, да!

Музика из духа сећања оживљава сферу прстенова

Љубљена моја, куда луташ ти?

Одакле долази Бетовенова титанска туга

Надљудска у постојању?

Зар вреди говорити да се чекајући те

И сам, пишући поезију, издвајам из

дубина где су се сурвали

каменови из мора

из земље

из душе

из звезда

из подземља

Писање одржава наду. Веруј!

Песма (стр. 23.) из књиге ОКВИР (Центар за културу, Едиција Браничево, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)

БЕЗ БРИГЕ, ЂУБРИШТЕ ВРЕМЕНА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БЕЗ БРИГЕ, ЂУБРИШТЕ ВРЕМЕНА

Без бриге, ђубриште времена

Има своје споменике од

мермера и свиле. Од фуснота.

Аутобиографија. Камењара

Обученог зеленом маховином.

Ослободити се оклопа на брзину уз пут,

Искочити кроз прозор захукталог воза.

Имати смелости за кафкијанску огуљену

Кресту ускрслу посред темена. Одбацити оклоп

Нечег од јуче, од данас, себе, куда?

Паланка заудара на поноћни урин

За зидом железничке станице.

Отуда прете са умрлица

Јунаци, обешени губитници

Без ограда и задршке, окачени

као лагер листе у напуштеним

складиштима.

На кога су чекали,

Ако је воз протутњао?

Песма (стр.12.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)