ДАЉЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДАЉЕ

Увек треба ићи

Даље

Путеви зато постоје

Без обзира на стање

Њихове проходности

Само плашљивци

Одустају

Као у свему другоме

Бојећи се чак и

Сопствене сенке

Петак, 24. јануара господње 2020.

СУСРЕТ ПРВИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СУСРЕТ ПРВИ

Одмах

При сусрету првом

Затечени су почели

Отворено да се

Загледавају

И међу собом

Дошаптавају и

Домунђавају

Откуд то ЈА после

Толико проћерданог

Времена

И с каквим

Привилегијама ми је то

Одобрено

Ћутао сам уверен да је

Међу њима мој заштитник

Онај кога је Творац овластио

Да ме заступа и

Помогне ми да се затечени

Не поиграју са мном

Бацајући ме у мислима

Из једног у други угао

Бројних страхота и

Њихових соба

Надао сам се да ће ми онемелом

Бити допуштено да затеченима кажем

Да  је Свет ванреднији и лепши

Него што га наше неверне очи виде

А што сам ја то тако и толико

Могао да урадим

У затвору моје онемелости

Занемелости

Како сам могао таквој казни

Да  се одупрем

Устукнем

Вратим одакле сам дошао

Стигао

Тај сусрет први био је

Веома драматичан као

Ружан сан

Као неверица после оног

Пада с бицикла као

Отварање провалије у земљи

Након земљотреса као

Смрт и све остало што иде уз њу

О чему не знамо ништа

И шта би друго него да се

Мирно препустимо чекању и

Можда неком сусрету другом

С онима који су пре мене (при)стигли

На исто место

Али где то

На којој звезди и с којом

Интерпункцијом у фуснотама

Творчевог широм отвореног атласа

Насред мог великог незнања

Субота, претпоследња мајска 2020.

КУЛТУРА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КУЛТУРА

Култ(ура) је

Као и медиј

Порука

Стари Латини би

Рекли права ура

Можда и судњи час

Скуп и сплет

Елемената из неког

Превазиђеног

Елементарија

Теорија завера

Да би се разумео

Овај текст

Култура мора увек да

Буде оно што она јесте

Онако како је настајала

Из основа необузданости

Своје идеје идеје

Свог постанка

Као ребус ТВ у боји што би

Рекао мудри Кенет Кларк

Култура није роба

Која се набавља

Купује

Посредством накупаца

На прљавим и

Недезинфикованим тезгама

Она мора да почива само

На сопственој уметности без и једног

Торња лажне религије

Нарочито оне накупачке

Стари Грци би рекли и

Наглавачке

ДОДАТАК

Сад већ увелико, много више него пре, морамо да пазим о „слободном паду“ разумевања мојих текстова, који се међусобно измешаше, као периоди и правци историје и покушаји њених најновијих ревизија. И сулудих прекрајања. Зато, треба да се упамти да је за разумевање појма културе неопходна и – КУЛТУРА РАЗУМЕВАЊА. А, мајка ме је прво, и то упорно, учила разумевању самог себе.

22.05.2020.

ЗАХТЕВ ЗА ИСЕЉЕЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАХТЕВ ЗА ИСЕЉЕЊЕ

Мој писац

ЗММ

Изненадно је поднео

Захтев за исељење из

Нашег заједничког стана

У захтеву нису наведени

Разлози за такву жељу

Па је у дубокој кафкијанској

Атмосфери

Остављено много

Простора за нагађање

У оквиру тих нагађања је и

Неверица да се не зна

Адреса на коју је поднесак

Упућен

Нечијом нервозном руком

Написано је само

Захтев за исељење

И доле у потпису

Твој писац

ЗММ

Много сам се намучио

Пишући овај текст

А највише од бојазни

Да ће у њему

Као у Џојсевом Уликсу

све остати

Неразјашњено и несигурно

Незбринуто

За тумачење на било ком степену

Српског језика

ПС

У овом додатку ипак сам

Написао додатно реченицу

Захтев је прихваћен

15. маја 2020.

У тренутку када сви пунолетни

Срби све нервозније и нестрпљивије

ишчекивали да им се на банковне рачуне уплати

100 евра у динарској противвредности.

ЖИВОТ ИЗМЕЂУ БОГОВА И ЉУДИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЖИВОТ ИЗМЕЂУ БОГОВА И ЉУДИ

(Скица за јеловник богова

лавова и људи)

Тешко је лавовима

Због немогућности

Правог и потпуног

Коришћења њиховог

Неперсонализованог утицаја

Стилски живети

Између богова и људи

Зато се највише треба

Дружити с лавовима

Оним јулским Душановим и

Овим мојим августовским

Сити лавови су најпитомији

 Пример(ц)и

Метафоричких слика о

Повезаности

Живота и смрти

Са обронака поезије као

Ликови из галерије

Подигнуте на божанском

Платоу

Између богова и људи

Када су сити

Када не презају пред

Страховима од глади

Своје и своје деце

Лавовима су најблискији

Богови и људи

Уједињује их лавља

 Ситост  

Чак и у предзнацима у

Којима се гуше се са залогајима

Бројних бројева

Природних и ирационалних

Одбројаних

Све до она три показана прста

Која појединачно означавају

Места њиховог седења за

Божјом трпезом

На свакој страни Света

Зато живот не треба свакодневно

Сецкати као црни лук за прилог

Уз ћевапе и мешано месо са

Роштиља

23. 05. 2020.

МАНДИЋ У СОМБОРСКИМ НОВИНАМА

                    Објављено 15. маја 2020. у рубрици Култура СОМБОРСКИХ НОВИНА

 

                МАНДИЋ У НАЈНОВИЈОЈ АНТОЛОГИЈИ

                       САВРЕМЕНЕ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ

            У најновијој антологији савремене српске поезије објављеној у два тома под насловом „Фигуре у тексту – градови у фокусу“, која обухвата ауторе рођене од 1966. до 1946. године, по одабиру, мишљењу и укусу тројице писаца: Миљурка Вукадиновића, Видака М. Масловарића и Раденка Бјелановића, уврштене су и четири песме ЗОРАНА М. МАНДИЋ и то, од 27. до 31 стране другог тома, илити, књиге од слова „М“ до слова „Ш“. Мандићу су објављене песме: Бог дисеминације (мали оглед о несаници), Кафкина фонтана (причица о паралаксама), Беседа над чинијом од злата и Срце (Скица за емотивни портрет Борхеса у старости са фрагментима од 1. до 3.

                У овој, ако не најобимнијој, онда сигурно међу најобинијим антологијама, на више од хиљаду страна изабрана је 1.151 песма од 413 аутора. А, с њом је како то истичу њени састављачи „читаоцима и критичарима понуђена поетски разнородна – нова књижевна географија Србије, са портретом неколико песничких генерација у распону од пола века“. У избору се, да наставимо овај цитат „поетички срећу најзначајнији српски песници из различитих градова у Србији“.

                У предговору ове антологије под насловом „Азбучник поетског идентитета Србије“ уз „потпору“ позајмљене мисли Хорхе Луиса Борхеса – „Књига која не садржи противкњигу сматра се непотребном“, истакнуто је да ће ова антологија, или, двотомна књига, као „јединствени пројекат у  21. веку, изазвати монога питања и недоумице, као што су уосталом такву судбину доживеле многе, да се не каже – сви слични, претходно објављени избори

Антологију, као суиздавачи потписују крагујевачки „Кораци“и београдска компанија „Бирограф“ са навођењем  господњом 2019. као годином издања...  

МАНДИЋ У ПРАВНОМ САВЕТУ УКС-а

            Управни одбор Удружења књижевника Србије са седиштем у Француској улици 7. у Београду именовао је ЗОРАНА М. МАНДИЋА, песника, књижевног критичара и овогодишњег добитника угледне књижевне награде МИЛАН РАКИЋ за члана свог ПРАВНОГ САВЕТА. Мандић је, иначе, годинама био члан Комисије за статутарна питања Друштва књижевника Војводине.

МАЈСКА МОЛИТВА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МАЈСКА МОЛИТВА

Боже

Молим те

Ако си друг

Затвори већ једном

Овај сурови круг

У коме се живот

Копрца савијен као

Бакин ролат

Непрестано

Нетремице гледајући

Само у свој сат

Како да (из)рачунамо

Јавно време

Док на Сизифову

Узвишицу  (из)носимо

Лично бреме

С речима ове молитве

Мајске

У којима пише да је

Кућа спаваћа а

Природа

Дневна соба

Зар нису онда такве речи

Живот песама које

Постају изабранице

Миљенице неких

Песничких кућа славних

На које треба да се позивају

Писци и читаоци романа и

Прича заробљених у њиховим

Телесним самоћама

11. маја 2020.

МУЗЕЈ ЖЕЉА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МУЗЕЈ ЖЕЉА

Музеја као и

Жеља увек много

Превише личних

Јавних и приватних

Као на неком

Турниру у претеривању

А све то

Негде у позадини

На дубокој периферији

Која се граничи са

Територијом

Државе фонтана

И баш ту на тој раскрсници

Одржавају се између њих

Двобоји и мегдани

Поводом овог и оног

Непристајања

О свему овом ми је причао

Лајави Пабло Пикасо

Један од ретких историјски

Незаборављених секуданата

У једном таквом дуелу

На живот и смрт

Без црног повеза на очима

Рекао ми је да је баш он

Пред тај дуел узвикнуо

Драматично

Дајте ми музеј

Напунићу га

Наравно својим делима

Што само по себи и

Углавном за себе говори

Да није било жеља

Вероватно не би било ни

Једначења њихових музеја

Са фонтанама или без њих

Чак и са оном Кафкином

Са насловом ове песме

Само где то ми идемо

Унапред пролазно

Усмереном трасом

Својих одлазака

Питам Свет и све његове

Цивилизације

Са Пикасом и Кафком

Шта после са толико

Закрчених простора

Легатима и адресама

Али баш као у последњи

Тренутак стиже

Нацифрана дигитална епоха

Са својим малим невидљивим

Магичним кутијама

Електронских бележења и

Паковања

Па ће тако сва сећања

Ископине и успомене бити још

Прецизније разврстане и похрањене

Без дирања територија и

Њихових простора

Остаје нам да видимо

Шта ћемо са музејима

Ваздуха у оснивању

На Светог Јована господње 2020.

ТРЖИШТЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТРЖИШТЕ

Наше време је

Тетовирано линијама и

Тачкицама

Дрхтања

Кретања и протока

Епохе тржишта

Зато данас

Све чега се дотакнемо

Руком или погледом

Има своје тржиште

На коме можете

После толико година

Пронаћи збирку задатака

Из нееуклидске геометрије

Руске математичарке

Чрњајеве

Одмах поред те чудесне

Књиге

Продају се графитне и

Хемијске оловке и

Налив пера која је

Страсно колекционарски

Скупљао мој брат Душан

Све је тржиште

Па чак оно о којем

Фридрих Енгелс не пише

У својим економским

Студијама

Можда је ипак најизазовније

Тржиште бриљантних идеја

Међу којима је Никола Тесла

Заорао најдубљу бразду

Још увек непревазиђену

Не угасивши у њему светло

Приликом свог одласка

Односно повратка у светлост

С којом је након њеног открића

Блажено изоштрио људски вид

И зауставио мрак у његовим

Тамним походима

Уочи Савиндана господње 2020.

КАКО

                                       
                                                      Слика Сергеја Апарина

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КАКО

Како памтити

Памћење

Сетити се

Сећања

Заборављати

Заборав

Како организовати

Постојање у протоку

Тих (не)могућности

Да ли је то само

Подмукла игра речи

Или сјај промене чији

Смисао још нисмо

Досегнули

Нити смо га упамтили

Сетили га се и

На крају крајева

Заборавили

Као уплату

Последње рате за

Кредит с којим смо

Купили

Паметни телефон са

Обједињеним функцијама

Паметног лаптопа

Како

Уторак, 14.априла 2020.

САВЕЗНИК

ЗОРАН М. МАНДИЋ

САВЕЗНИК

Да ли он

Савезник постоји

Осим у именичном

Стању

Писаном великим и

Малим словима на

Страницама лексикона

Енциклопедија и речника

Да ли је он

Жив или мртав

Уочљив у времену за

Које написах у једној

Песми да

Светлосном брзином

Пролази

И не свраћа ником у

Госте

У том кретању

За сто да седне

На кафу црну или на какво

Друго послужење

А и како да буде када га нема

Када измигољи пре него што

Нечујно

Умигољи попут уљеза

У све кључне и споредне

Уобразиље човека који

Непрестано верује да постоји

Неко непостојећи

Субота, 2. мај 2020.

ЧОВЕК БЕЗ ПСИХОЛОГИЈЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЧОВЕК БЕЗ ПСИХОЛОГИЈЕ

Човек без слободе

Мишљења

Говора

Кретања

Веровања

Избора и

Као онај

Достојевсков без

Стана је

Човек без

Психологије

Збуњен

Несигуран

Уплашен

Од других

Али и од самог

Себе  као

Затуреног или

Одбаченог

Предмета

На Светог Георгија или на

Ђурђевдан господње 2020.

МАНДИЋ У ПРАВНОМ САВЕТУ УКС-а

МАНДИЋ У ПРАВНОМ САВЕТУ УКС-а

            Управни одбор Удружења књижевника Србије са седиштем у Француској улици 7. У Београду именовао је ЗОРАНА М. МАНДИЋА, песника, књижевног критичара и овогодишњег добитника угледне књижевне награде МИЛАН РАКИЋ за члана свог ПРАВНОГ САВЕТА. Мандић је, иначе, годинама био председник и члан Комисије за статутарна питања Друштва књижевника Војводине.

ПРОЗОР(И) ЗОРАНА М. МАНДИЋА

СТОЈАН БОГДАНОВИЋ

ПРОЗОР(И) ЗОРАНА М. МАНДИЋА

            У првом овогодишњем издању, број 63, година XIX, јануар – март, 2020. У рубрици ТУМАЧЕЊА часописа за књижевност, уметност и културну баштину БДЕЊЕ из Сврљига објављен је критички приказ проф. др СТОЈАНА БОГДАНОВИЋА – ПРОЗОР(И) ЗОРАНА М. МАНДИЋА у којем се он осврнуо на Мандићеву књигу ОДБРАНА ИЗБОРА, за коју је Мандић ове године овенчан угледном књижевном наградом МИЛАН РАКИЋ Удружења књижевника Србије.           

Стојан Богдановић

ПРОЗОР(И) ЗОРАНА М. МАНДИЋА

О Новим малим насловима из књиге Зорана М. Мандића Одбрана избора, Врање: Књижевна заједница „Борисав Станковић“, 2018.

         Зоран Мандић ми је јавио да ће ми послати књигу. Када добих књигу видех да су то три књиге. Не, није ми се учинило. У његовој књизи Одбрана избора су три књиге. По њему, прва је Систем са поднасловом као насловом Нови мали наслови. Систем је и наслов првог од 37 (малих) есеја. Реч је о мини расправи о хришћанској доктрини, о Божјим заповестима којима се устројава систем. Систем садржи и обавезно упутство са апелом за повратак Новом завету. Друга књига, по њему, под истим насловом, Одбрана избора, као и цела књига састоји се из две књиге, Нове песме (32 песеме) и Мишљења и коментари (18 мини есеја).

Овде ћу изнети како се види књига, по моме, Нови мали наслови кроз мој прозор.

Кад пођох на спавање уобичајено понесох књигу. Отворих Прозор, прозори иначе служе да би се отварали и затварали. Отуд ме запахну Мандићева мисао. Омами ме. Почех да се вртим. Читам, па окренем лист. И тако неколико пута. Видим да не могу то баш тако лако да прогутам па да се окренем на другу страну и да заспим као да ништа није било. Неће.

Устанем и узмем плајваз. Зашиљим га. И почнем да чешљам. Опет неће. Све је лепо и питко написано. Сложено. Крцато мислима. Иако свуда има по једна главна мисао потребан је чешаљ. И то два. Један који чешља крупне мисли и један који чешља онда када сте причу превели на свој језик, тј. када вам се учинило да сте је разумели. Онда чешљате полако густим чешљем. И у уживате.

Реч је о мини есејима који су истовремено чеховљевски кратке приче, а за неке од њих се може рећи и да су песме у прози. Језик је математички исцизелиран. То је стил. Не личе на школске есеје. Не личе ни на које познате. А нема ни много цитирања. Зоран М. Мандић је свестан да су велике теме оне најмање, оне које су у нама или у нашем окружењу.

Отворим поново Мандићев Прозор. Није добро отворити истовремено и врата јер би вам промаја у глави развејала мисли. Кренем у шетњу кроз књигу. Намера ми је била да разгрћем мисли. Али као у шаху мораш неке фигуре – мисли, да елиминишеш, да их склониш са табле, како би се ситуација разбистрила пре доношења одлуке који потез да одиграш, коју мисао да пригрлиш. Наравно, мора се првенствено водити рачуна о краљу – о главној мисли, и о краљици – о лепоти.  Тако дођох до наслова Шетња који бих препоручио као образац против „алергијских упала текста и крвних судова“, против „постмодернистичких теорија преписивања“ и против шетње у књижевним просторима у којима влада „преварантски дух и лажни књижевни кредибилитет“. Шетња служи за прибављање мисли, за њихово пребирање, напосе и за смањивање употребе бета блокатора. Она служи за побољшање циркулације мисли и крви. Не мастила, мисли!

При крају прве књиге, по моме, Мандић је кратко написао, Скупљачи туђег перја. То су они који стално некога нешто цитирају. Хоће да покажу тзв. ученост.  „Има и оних дежурних друштвених и ‘независних’ аналитичара и критичара, са угледом и без њега, финансираних из центара супртстављених политичких кругова, који ће иронично рећи – да је и ‘неучествовање’ у борби за углед, освајање угледа у сурово нечему(???), уморно недефинисаном и неуморно напуштеном којекаквом послу, ругање са собом и другима…“ (Углед)

„Употреба цитата је гора од употребе човека свиклог на болести интелектуалног немара скупљача туђег перја.“ – пише Мандић. Наравно, он мисли на цитирања у есејима, а не у критичким текстовима у којима би до изражаја дошле и мисли аутора књиге, или текста, коју критикујемо. Ово не значи да Мандић не уважава туђе мишљење него значи да има своје мишљење и да се је потрудио да га уобличи, да га напише. Да скратим причу, не (при)личи гаврану пауново перје.

Одавно сам прихватио мишљење Владана Деснице да есеј сматра уметничким делом. Мора да има песничку жичку. Ако није уметничко дело, онда и није есеј. Управо такви су есеји Зорана М. Мандића.

Мандић се успут сасвим природно понаша. О се поздравља са апатинским скулптурама и са уживањем посматра како се људи са њима рукују, а многи застану и да са њима поразговарају. Изгледају му убедљиво. Ауторитативно. Не размишља о оним Микеланђеловим. Ове су његове. Виде се кроз прозор. Мандић има свој Прозор. Он кроз њега боље види него обични смртници који отварају прозор само проветравања ради.

Прозор је симбол светлости. Он означава наду да се може изаћи из тешкоће.

На прозорима су код нас, због веровања, прозорска окна смештана у рамове који су имали бар по једну пречку усправну и по једну хоризонталну, тако да су те пречке чиниле најпознатији симбол хришћанства – крст, који је штитио од урокљивих погледа кроз прозор, па и од уласка ђавола кроз стаклени прозор.

Често се у разним ситуацијама користи израз „прозор у свет“! Мандићева књига Одбрана избора је, свакако, један од таквих прозора.

Под прозором су се певале песме…

Кроз прозор се слушају славуји…

Кроз прозор улази сунце.

Кроз прозор излази дим.

Кроз прозор баба крпом истерује муве.

На прозорима ставаљају мреже против комараца.

Прозор није обична рупа.

Прозор отвара очи.

Затворски прозор је цинизам. Зато нас Зоран Мандић и ослобађа затвора. Али нас уводи у лавиринт „ћораве кутије“ која симболизује Мала места.

Рабиндранат Тагоре тврди: „Човек је по природи уметник.“ Знано је да перецепција зависи од рецепције, тј. од рецептора. Зна се, такође, да је поглед завистан од ока и да је слика коју човек прима преко ока „наопако“. Човек човека гледа наглавачке. Тек у мозгу се формира слика какву човек има о физичком изгледу човека кога гледа. Значи, слика о физичком изгледу не зависи само од рецептора, од ока, већ и од посматрача – од „уметника“. Дакле није све ни у прозору!

Мрави улазе и излазе кроз рупицу поред прозора. Није их брига да ли је прозор отворен или затворен. И Мандић користи рупице. Он улази у разне поре друштвених проблема. И није га страх да из мрака друштва, из мрачних дубина људских бесловесности,  изнесе на видело мрачне пошасти људских измишљотина, последице на силу увођеног неолиберализма, сиву економију, грамзивост – за шаку долара, и стави у свој Излог своје радње Одбрана избора како би сви видели гадости нашег система.

Мандић је у својој књизи изнео доказе да прозори не служе само да кроз њих зрикнете, да баците поглед, да се огледате, да нахраните голубове и кад се сетите да их оперете.

Питање је да ли могу да одбраним овај мој „избор“. Зоран М. Мандић је високо подигао лествицу. Али изабрао сам Одбрану избора! Није ми циљ да је прескочим. Задовољио бих се да бар доскочим. И то не због себе, не ни због Зорана М. Мандића, него због његове књиге, која је заиста сјајна.

2018815, Ниш

ОТКРАВЉЕЊЕ

                                                 Слика Сергеја Апарина
                               

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОТКРАВЉЕЊЕ

Тек када се језик

Открави у устима

Почиње упознавање

С магијом лепоте

Његових матерњих

Додира

С рођењем

Језика Језика

Као осигурача

Илити осигурања

Универзалног говора

Од упада туђица у

Његов независни

Лексички и филолошки

Простор

Среда, 15. април 2020.

НАВРАТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НАВРАТ

Навратити

У српском језику

Означава

Појављивања на

Нечијим вратима

И тако се створи

Лепа реч о

Навраћању

О потреби жеље

Да се нико драг

Не заобиђе

Остави по страни

Као тешко решив

Задатак

Управљања сопственим

Животом

А невероватна је брзина

С  којом живот

Без те и такве тешкоће

Измигољи

Као рецимо

Сан

Петак, 24. јануара 2020.

ОДБРАНА ПРЕЖИВЕЛЕ ПЕСМЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОДБРАНА ПРЕЖИВЕЛЕ ПЕСМЕ

Ако којим случајем

Преживи макар једна

Моја песма

За будућност

Ја ћу већ одавно бити

Нико

Ништа

Телесна нула

Представљаће ме само

Та песма

С капителима

Који гледају на све четири

Стране света

Широм отворених очију

Много изнад

Срамежљивог

Простог чак и

Уплашеног извиривања

Испод поњава

Распалог света

Само ће ме та и таква

Песма бранити као

Никог

Ништа и

Телесну нулу

И с њим руку

С којом је написах

Првог дана после Васкрса господње 2020.

НЕЈАСНО

                                                         Слика Сергеја Апарина
   

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НЕЈАСНО

На крају све

Постане нејасно

И резервоари

Свих оних разлога

Који су се одметнули

Од матрице система

По коме су се од

Постанка

Развијали и одвијали

Изгледа да неко није

Добро израчунао

Јачину утицаја промена

Које су избиле у први план

На чију страну су се сврстали

Гладни и жедни

Жељни свега осталог са

Трпезе божјег стола

Они који су постали примери

Неизлечивих отисака

Оног што се потпуно нејасно

Наметнуло као последице појава

Драматично смртоносних вируса

Као што је господње 2020. то био

Постао и нажалост остао

Коронавирус / Ковид 19.

На Светски дан књиге и ауторских права 2020.