ЉУБАВ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЉУБАВ

И беше лепша од кише

када се пресијава на сунцу

складнија од рима глагољивог

сонета

Мирисом залуђиваше и најтврђе

утврде у човеку

За претварање способна за трен

у свилу да се претвори

у клизави сатен и мекоћу плиша

Бистрија од сузе годише сваком

и уплаканом оку

А лагана као перце

Провиднија од стакла

у мекоти перја птицом заоденута

искрилила високо изнад облака

А свима блиска на други начин

Љубав

(Песма (стр. 57.) из књиге „НАСПРАМ ЧУДА“ (ИП „Светови“, уредник Јован Зивлак, рецензент Срба Игњатовић, Нови Сад, 1994.)