ПОДИЗАЊЕ ПЕСМЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОДИЗАЊЕ ПЕСМЕ

Подижем рукама своју песму

да стоји

изнад главе

моје и твоје

да је сви виде и сви о њој

говоре

да је говоре најписменији

да јој анализирају план и

композицију

критичари и објављивачи

У рукама је држим невину

сву од благости и ужарену

да викне са ивице срца

Љубавну под пазухом исписаном

Очи јој сагнуте не видим

Пребирам јој по редовима

(по ребрима)

размећем заменице

о именима у њој написаним

размишљам

о уводу домашеном из неке дебеле

књиге

О стилској вежби размишљам

Из руку ни да се покрене ни да

зацвили са ивице срца

да захвали да упита

Гледам како је нема на мојим рукама

Безлична некад изумрла