МУЗЕЈ ЖЕЉА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МУЗЕЈ ЖЕЉА

Музеја као и

Жеља увек много

Превише личних

Јавних и приватних

Као на неком

Турниру у претеривању

А све то

Негде у позадини

На дубокој периферији

Која се граничи са

Територијом

Државе фонтана

И баш ту на тој раскрсници

Одржавају се између њих

Двобоји и мегдани

Поводом овог и оног

Непристајања

О свему овом ми је причао

Лајави Пабло Пикасо

Један од ретких историјски

Незаборављених секуданата

У једном таквом дуелу

На живот и смрт

Без црног повеза на очима

Рекао ми је да је баш он

Пред тај дуел узвикнуо

Драматично

Дајте ми музеј

Напунићу га

Наравно својим делима

Што само по себи и

Углавном за себе говори

Да није било жеља

Вероватно не би било ни

Једначења њихових музеја

Са фонтанама или без њих

Чак и са оном Кафкином

Са насловом ове песме

Само где то ми идемо

Унапред пролазно

Усмереном трасом

Својих одлазака

Питам Свет и све његове

Цивилизације

Са Пикасом и Кафком

Шта после са толико

Закрчених простора

Легатима и адресама

Али баш као у последњи

Тренутак стиже

Нацифрана дигитална епоха

Са својим малим невидљивим

Магичним кутијама

Електронских бележења и

Паковања

Па ће тако сва сећања

Ископине и успомене бити још

Прецизније разврстане и похрањене

Без дирања територија и

Њихових простора

Остаје нам да видимо

Шта ћемо са музејима

Ваздуха у оснивању

На Светог Јована господње 2020.