ПИТАМ СЕ И ЖАЛИМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПИТАМ СЕ И ЖАЛИМ

(Песма за Волођу Мајаковског)

Понављање ни једног детаља

Фрагмента а камо ли

Целина нечијег дела

Није потребна правом

Песнику у његовом делу

А тих понављања

Као смешно неуспелих

Реприза

Има много код много других

Скрибомана и пискарала

Зато се питам

Шта ће им то

Питам се и жалим их

Вероватно је то тако

Што постоје песници који

Не јуре своје песме

Које сваки пут код њих

Међу  њихове папире и оловке

Оне долазе саме

Куцајући нежно на врата њихове

Поезије

Која увек треба изнутра закључавати

Због провалника и насилника

Постмодернистичких спадала

Који би станодавцима  да украду

Лаптопове

Скице и архиву

И оставе иза себе велики

Неред  у топлинама

Њихових кућа

Зато не треба патити од

Великих поезија и великих речи већ само

Брижно (са)чувати оно што се има

Волети своју поезију

Као и све остало од Бога и његових дарова

Па чак и по цену како једном можда

Преслободно написах да

Мало више од других волим

Песника Мајаковског

Једном ћу ваљда сакупити потребно стрпљење

Да  би макар мојим читаоцима објаснио

Шта је за мене

Поезија

А шта Бога ми

Није

 3. октобра господње 2019.

БОЖЕ БЛАГОСЛОВИ СРБИЈУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БОЖЕ БЛАГОСЛОВИ СРБИЈУ

Боже благослови Србију

Подари јој децу

И мушку и женску

Наоружај је

Ослободи од смећа и

Оних који га бацају

Где стигну

Око себе

Нека сада други ратују

Проливају крв

Србија је место за дивљење

Биографијама

Библиографијама и опусима

Николе Тесле

Руђера Бошковића

Стевана Мокрањца

Милорада Бате Михаиловића

Љубе Поповића

Београдске Математичке гимназије

Српских војвода

Степе Степановића

Радомира Путника

Живојина Мишића

Петра Бојовића

Као аутопут до

Београда и даље од Ниша и

Владичиног Хана

Тече та набрајалица

Многима трн у оку

Каменчић у ципели

У њеном чувеном опанку

Под шајкачом

А не смета док о Америци

Највише причају

Американци

Док против Србије

То чине Срби

Купљене

Продате и препродате

Душе

Са свима осталима

Који би да је поцепају

И расточе на парампарчад

Да направе од ње поседе

Банана и бамбус државица

А онда да проливају

Српску крв

Боже на овој планети

Много је оних

Грешника који те ћораво глуме

Који као да имају твоју пуномоћ

Да говоре у твоје свето

Недодирљиво име

Да одлучују уместо тебе

Зато благослови Србију и

Покажи ко одлучује

Творче

8. октобра господње 2019.

НА СЛОВО Љ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НА СЛОВО Љ

Многим писцима и

Читаоцима

Најважније слово

Српске азбуке је

Љ

Јер оно стоји на

Почетку речи

Љубав и

Људи

А налази се и у

Првом тиму

Саставу именице

Пољубац

Која када се скрати

На три средња слова

Има исто значење

Љуб

Опет са словом

Љ

На почетку те златне

Речце

Увек родољубиво

Спремне за све

Рангиране србистичке

Турнире

На којима се писци и

Читаоци огледају из

Познавања свог

Матерњег језика и

Одбране његових

Права и употребе

На свим меридијанима

Света

Првог дана августа господње 2019.

ЧИТАЧ ОБРИСА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЧИТАЧ ОБРИСА

Сваки пут

Када ми се из

Несигурне

Даљине или

Превртљиве

Близине

Причинило

Да угледани обрис

Припада одређеном

Лику

Читач из моје главе

Је ревносно реаговао

Ако су моја причињења

Захтевала исправку

И он ју је направио

Служећи се мојом

Интуицијом и

Фотографијама из

Албума мојих

Подсећања

Чувајући ме тако са

Својим интервенцијама

Од циничних подсмеха

Трулежа јавности

И како онда да му

Не будем захвалан

На таквој његовој

Приљежности

Поузданости и

Оданости

Мојој маленкости

Уторак 1. октобра господње 2019.

СВЕ ВИШЕ САМ У СЕБИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СВЕ ВИШЕ САМ У СЕБИ

Знам

Све више сам у себи

Иза непровидне завесе

Осећам то у дисању и

Куцању мог мајушног срца

И не мислим да не знам

Када ће оно стати

Али тај датум је

Сасвим интимни податак

Који не подноси чачкања и

Чепркања  прстију са стране

Поготово од радозналих

Прљаваца

У себи могу све

Осим да икад више не

Пожелим  да пишем дневник

И да прошлост попут

Брашна и шећера

Трпам у његове џакове

Никада ми није било до оног

Што је било или што ће бити

Када је све то заједно

Много мање важно од овог

Што је сада

Под Сунцем

Што се дешава и тече

Извире из мене и

Увире у мене

Тешко је бити у себи

Међу толико различито

Мотивисаних сласти и страсти

Са правим и кривим и огледалима

Која се нажалост брзо (ис)прљају

А вода баш све не може и неће да

Опере

3. октобра господње 2019.

ГОДИНЕ ГОСПОДЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГОДИНЕ ГОСПОДЊЕ

Између токова

Пубертетских

Младих и старијих

Година господњих

Скоро да нема

Размака

За поређење

Све брзо прође

Протутњи

Као чопор дивљих

Коња у галопу

Као буре

Олује и ветрови

Попут цунамија и

Торнада

Живот је исто

Ураган

На Светски дан срца, 29. септембра господње 2019.

У КАФИЋУ СВЕТЛОСТИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

У КАФИЋУ СВЕТЛОСТИ

На позив

Удружења посматрача

Који посматрају и своје

Маленкости

Присуствовао сам дружењу

У једном небеском кафићу

Светлости Николе Тесле

Где сам за једним од столова

Затекао мог рођеног брата

Душана Мандића (1948 – 20007)

Како уз познато апатинско

Јелен пиво

Игра шах са Николом Теслом

Током дружења одржано је

Предавање у оквиру ког су

Говорили посматрачи Света

Изнутра

Одозго

Одоздо и споља

Који између осталог имају

Способност да посматрају

Кретања

Понашања и реакције

Својих маленкости

Било је узбудљиво чути

Како они после таквих праћења

Записнички исписују дисциплинске

Прекршајне и кривичне пријаве

Против себе

За све што нису урадили

Пропустили  да ураде или  су

Погрешно поступали

У жару расправе

Након оджаних предавања

Мој врли брат умало није

Матирао Николу Теслу

Коме је у шаховској партији

Попустила концентрација

Али све се као увек

Завшило добро између њих двојице

Поделом поена

Ремијем

Пошто је мој брат неприметно

Напустио небески кафић

О коме је реч у овој мојој

Првој прекограничној песми

Ја сам се пробудио

У сопственом кревету

И убрзо схватио

Да је то било само једно од

Низа мојих необичних путовања

У сну а све искључиво

Захваљујући мом брату Душану и

Николи Тесли

Написано првог дана октобра господње 2019.