7. октобар 2019.

У КАФИЋУ СВЕТЛОСТИ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

У КАФИЋУ СВЕТЛОСТИ

На позив
Удружења посматрача
Који посматрају и своје
Маленкости
Присуствовао сам дружењу
У једном небеском кафићу
Светлости Николе Тесле
Где сам за једним од столова
Затекао мог рођеног брата
Душана Мандића (1948 – 20007)
Како уз познато апатинско
Јелен пиво
Игра шах са Николом Теслом
Током дружења одржано је
Предавање у оквиру ког су
Говорили посматрачи Света
Изнутра
Одозго
Одоздо и споља
Који између осталог имају
Способност да посматрају
Кретања
Понашања и реакције
Својих маленкости



Било је узбудљиво чути
Како они после таквих праћења
Записнички исписују дисциплинске
Прекршајне и кривичне пријаве
Против себе
За све што нису урадили
Пропустили  да ураде или  су
Погрешно поступали
У жару расправе
Након оджаних предавања
Мој врли брат умало није
Матирао Николу Теслу
Коме је у шаховској партији
Попустила концентрација
Али све се као увек
Завшило добро између њих двојице
Поделом поена
Ремијем
Пошто је мој брат неприметно
Напустио небески кафић
О коме је реч у овој мојој
Првој прекограничној песми
Ја сам се пробудио
У сопственом кревету
И убрзо схватио
Да је то било само једно од
Низа мојих необичних путовања
У сну а све искључиво
Захваљујући мом брату Душану и
Николи Тесли


Написано првог дана октобра господње 2019.

Нема коментара:

Постави коментар