ЗОРАН М. МАНДИЋ
СВЕДОЦИ, НАРОДНА ПЕСМА
Народ
пише не пише
своје
песме
занемела
су епска и
лирска
певишта
док
историја по ко зна
који
пут порађа копилад
међу
сликама као што је ова
Из куће у хладовини
за сунцем цвет пати
Дуга је његова туга
наплакана
Кућа се сажали на цвет
тако што и сама поче да
плаче
а онда излете из темеља
и дозволи сунцу да љуби
цвет
Мало
је цветова у народним песмама
или
много изгаженог под ногама
јунака
исто толико
сунчевих суза у
изгаженом
цвећу
много
заборављених љубави
разрушених
градова
убијенох
држава
Православна
вера је преостала
да са
цветом и сунцем сведочи
Песма
из књиге „НАСПРАМ ЧУДА“ (Светови, Нови Сад, 1994.)
Нема коментара:
Постави коментар