САМОЋА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

САМОЋА

Самоћа је извор заразе

бројања облака

проницања у распоред ритма

кишних капи

њиховог понирања у дубине

порекла воде коју човек узима

меша са кисеоником и

крије се испод мушких и женских

кишобрана

када утоне у сан

самотник обилази прошлост

улази у њен музеј

претвара се у снагатора

кокетира са травестијама

међу травкама

Не потписује уговоре

У кратком кревету

смишља нацрте за фабрике

прокустрових постеља

Понекад надничарски истовара у

безименим лукама

дрвене сандуке са приспелих бродова

До касно у ноћ

под принудном управом послодавца

не успева да чита Макиавелија и

Емерсона

Згрчен у сопственом сну сања

Великог посматрача

нагнутог над списковима прозивки

ликова склоних извлачењу

избегавању корачница и редоследа

Никада није сам

Будан одлази на извор заразе да се

Напије воде

Узима сат који му не верује

Јуче

Ни у заточеништву сна са бројањем

травестија и вируса

Неким бактеријама нуди брак

хватајући се за услове становања у

Зимским интервалима

Кишни вируси настављају ратове са

уличарима и бескућницима

уништавају њихову имовину од

картона и контејнера

Тек када сопственом лицу принесе бритву

Самотник препозна једног од себе

Пожурује се да сустигне дан

негде на кривини земље у кретању којом

освештава ноћ

Устаје из гроба са флашом јефтине

Устајале нулте крви за продају

Самоћа

повезује најзамршеније чворове правих

оштрих и тупих углова

Сазвежђа ироније

попут ракета окренутих према облацима са

бројаницама најусамљенијих сањара

Свет увек постоји после

После тридесете Исус се одао себи

Напустивши усамљене јахаче

апокалиПСЕ

Песма (стр.50-52.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)