18. фебруар 2019.

ЗАПОН




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАПОН

Свака моја песма
Је
Запон  илити
Копча
Закачка
За коју се држи
Као дете
За руку мајке
Усред страха
Од времена и
Простора
Јавности
Можда баш у дану
Када су не неком од
Њених главних
Обновљених
Старовизантијских
Или
Староримских стецишта
Одржавали иканти
Јавне лицитације речи
Које су испале или избачене
Из лежишта и обруча
Употреба
Јер су остале без
Запона
А није пронађен ни новац
За куповину конзерванса
За њихово одржавање
Оживљавање и
Преживљавање
За прилоге репутацијама
Реанимација и
Реинкарнација
Балсамовања
Непривезаних старих светова
У дотрајалим лукама
Без запона
И стисака мајчиних руку
Запони су и важна
Геометријска места тачака
На којима су
Скривеним
Мастилима
Обележене коте за градње
Тунела
Мостова
За постављање бина
Са којих би требали да
Говоре и рецитују најбољи
Песници
Филозофи
Учитељи писања
Читања
Математике
Понашања и посматрања
Како то усвајају и чине
Они други па и мање
Даровити
Запони су  адресе
Задње поште
На којима они храбро стоје
Између белих и црних магија
Легија домаћих и странаца
Понора и непонора
Између завезивања и одвезивања
У вери да можеш оно што ниси могао
Да мораш оно што ниси морао
Што је било јаче од јачине
Од њених набора на челу
Од гроздова попилона на
Гласним жицама славуја
Које је ђаво позивао за службу у
Војсци спаса
А Бог послао у трубадуре и певаче
Освита зора
Нада и
Жудње
Запони су свуда око нас
Око наше гравитације
Док на шинама лудости
Тутњимо кроз пролазност
Свега што нас дотиче и
Не дотиче
Чини и не чини
И да се запамти
Да се у свему треба одупирати
Само себи
Јер у другима
Су сасвим
Други запони
А ово
Ово је запонска песма
Са бројаницом
На себи и у себи
Каква до сада није написана


Други дан фебруара господње 2019.

Нема коментара:

Постави коментар