ОДЛАЗАК ПРИЈАТЕЉА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОДЛАЗАК ПРИЈАТЕЉА

(За Миодрага Баћанова Тазу (1958 -2019))

Шта да кажем осим  да је

Рано

Да си прерано себи

Дао право да

Одеш

Отпловиш на својој

Апатинској Пловарици

Негде

Негде тамо где се човек

На таласима самоће

Пресабира у

Себи и другима

Где има своје ћоше

Као оно Зораново

Које си на твојој Пловарици

Резервисао за моје песме

И шта то ти учини да бих ја

Поверовао

Јутрос док сам се здравио

Као свако јутро

С великим Дунавом

Док ми је он сав у сузама на

Јевдите јаде изговорио

Наш Тазо је испловио

И упадох тако јутрос

Усред дунавских суза

У  понор занемелости

Што ме попут каквог

Терета сручи на своје клизаво дно

И у још дубљи амбис

Испод себе

У неверицу која ће почети да расте

Када то исто почне и

Празнина коју си тако прерано

Олако  

Оставио

И зато пази друже како пловиш

Због многих подводних изненађења

Дуг је то пут пријатељу

Као до Аљаске или Сибира

Што је волео поредбено да каже

Достојевски  

До оне широке и добро

Осветљене Теслиним сијалицама

Луке у коју на крају сви

Упловимо

На Пепељаву среду господње 2019.