ГОВОР ИСКУСТВА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГОВОР ИСКУСТВА

Искуство говори

Из нас

Нико не може да га

Пропитује

Да би се обавестио

Уверио

У његову граматичку

И правописну

Писменост

Не чине то ни лингвисти

Ни слависти

Ни србисти

Ни професори

Српског језика

Нити учитељи(це)

Искуство нема

Ни једну диплому са

Државног или

Приватног факултета

Рецимо Филолошког или

Филозофског

Али и поред тог

Формалног недостатка

Оно се сместило и живи

У самом центру огромне

Количине знања

Уочи православног Васкрса

господње 2019.

ОКЛЕВАЊА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОКЛЕВАЊА

Питају ме

Ненаписане песме

До када ћу их  држати

У неизвесности

Неизвођења у шетњу

По киши љубавне свађе

По жези насмејаног сунца

По неуплашивом снегу

Који пада и бели се

Који се бели и пада

Ех

Када бих знао одговоре

Да с њима погледам у очи

Питањима

Ненаписаних песама

Истих оних на чијим су одајама

Широм отворени прозори

Као на мом срцу

У коме самују многа моја

Оклевања

Моја наклоност наклону

За који увек имам место

Крај себе и мојих оправдања

За њега

Радосног што сам још увек

Што сам ту поред мојих

Нестрпљивих

Љубопитљивих песама

На Велики Петак господње

православне 2019.

БЕГ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БЕГ

Да ли су

Бег и кукавичлук

На погрешна места сели

Па бег постаде кукавичлук

А кукавичлук бег

Из себе

Из свега оног што те учини

Тобом

Као једним јединим

Примерком

Усред потраге за оригиналом

Да ли је бег тренутак

Када си прописао

Одлазећи у тишину да ни

Себи не сметаш

Или је то за цепидлаке

Само кукавичлук

Страх од самог себе

И своје оригиналности

Уз помоћ које ће

Успети онај кога траже

Оригинал насред пута

Незавршене  песме

У којој се тај исти оригинал

Сакрио

Мислећи да ће они

Који га траже помислити

Да се он само сакрио од

Невремена

Које не да да му песма изађе

Из њега

И да с њом настави пут

Руку под руку с бегом

И кукавичлуком

Без обзира како их и колико

Затицали да седе на

Погрешним местима

И гле

Како ова

Оригинална  песма изађе

Из мене

И седе на своје непогрешно

Место

На Велики петак господње

православне 2019.

ПАДЕЖИ (Мали лирски наратив о претресању граматике)

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПАДЕЖИ

(Мали лирски наратив о

претресању граматике)

Седам падежа

Као седам величанствених

Витезова у

Српском језику

Као да су се уморили од

Бројних ратова за чистоту

Слободу и правду

Језичку

Шпартајући попут

Легендарних  крсташа

Од првог до последњег

Величанства

У низу

Они смело питалачки

Узвикују

Ко? ШТа?

Од кога? Од чега?

Коме? Чему?

Кога? Шта?

Хеј! Ој!

С ким? Чиме?

О коме? Очему?

А тих седам витеза

Ритера

Као седам Латина

Номинатив

Генитив

Датив

Акузатив

Вокатив

Инструментал

Локатив

Годинама  у праху

Пролазности

Чезнутљиво чекају

Да нешто напишем

О њима

Неколико деклинација

У српској лингвистици

Познатих као рад промена

Именских речи

Именица

Заменица

Придева и

бројева

Као рецимо оно нешто

О њиховој међусобној

Зависној  независности и

Независној зависности

И све то са трезвеним врхом пера

Умоченим у зелено мастило

Патријарха Павла и

Графичко фонетске естетике

Чисте српске

Ћирилице

На Велику среду 24. априла

господње 2019.

КО ЈЕ ХОРХЕ КОЛУМБОВ ПИСАЦ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КО ЈЕ ХОРХЕ КОЛУМБОВ ПИСАЦ

Не знам

Да ли сам икада пожелео

Да ме памте као

Кристофера Колумба

Коме ипак никада није

Пошло за руком да постане

Амер

Или да ме памте

Као његовог писца

Хорхеа

Да ли Исакса

Не знам

Иако о Исаксу само знам

Да је имао име Хорхе као

Мистериозни слепац и

Највеће књижевно памтило

У историји света

После Александра Великог и

Цара Душана Силног

Хорхе Луис Борхес

А за све остало било ми је

Потребно да се данас

Обавестим код Википедије

Ако ми није пао интернет

Не знам ни колико је

Хорхе Искас знао о

Египатском божанству

Септу

С тим што се не бих упуштао

У истраживања

Колико о мени знају моји

Читаоци

Поготово што је моја поезија

У стању да ме превари и

Навуче на танки лед

21. априла господње 2019.

САМОЗВАНИ ГОСПОДАРИ СВЕТА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

САМОЗВАНИ ГОСПОДАРИ СВЕТА

Самозвани

Господари света

Наивно мисле

Да је њихова  васцела заједница  

Њихова бабовина и

Прћија

Да могу када им се хтедне

Да

Руше

Бомбардују

Разарају

Прекрајају и

Својим лудилом

Насељавају пејсаже и друге

Божије лепоте

Они чак не признају ни

Бога

Створитеља

Творца

Подсмевају му се

Све док их не лупи

По прстима и глави

Оно што их лупи и лупа

Смешно окупљене

На некаквом маршу

Милиона суза

Да неће то опет

Некакав међународни суд

Да прозива и хапси оне

Који не признају самозване

Господаре света

И не воле више њихове од

Својих суза

17. априла господње 2019.

ЉУБОМОРА ДРУГИ ПУТ У ЖИВОТУ МОЈИХ ПЕСАМА И МАЛИХ НАСЛОВА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЉУБОМОРА ДРУГИ ПУТ

У ЖИВОТУ МОЈИХ ПЕСАМА

И МАЛИХ НАСЛОВА

Нисам љубоморан

Мислим да сам чак успео

Да добијем тај веома

Незгодан рат

А вероватно ни

Љубомора није љубоморна

На мене

Јер изгледа да смо ми

Два сасвим различита

Можд и посебна света

Као два пола

Земаљска и рајска

Па због тога не морамо

Окретати нишане на нашим

Дугим цевима

Једне наспрам других

Као у Вијетнаму или

У оном антологијском

Каубојском двобоју

Тачно у подне

Са Џон Вејном

И гледаоцима у летњој башти

Апатинског биоскопа Искра

У прошлом веку и прошлом

Миленијуму

Када сам био основац

Без оца и покушаја да пишем

Песме

Морам да признам

Да сам пажљиво прочитао

Колико се Сигмунд Фројд

Опширно бавио појмом и

Појмоматиком

Љубоморе

Као процеса и стања

Реакције и реаговања

И све то на танкој линији

Између одбране и самоодбране

Али ни Фројду није успело

Да ме одговори

Да сваки пут када би ми долазио

У посету

У улицу Матије Губца 3

Позовем и Љубомору да

Присуствује том истом

Сусрету

На свету недељу 21. априла господње 2019.

ЗАМРЗНУТИ У ВРЕМЕНУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАМРЗНУТИ У ВРЕМЕНУ

Да ли смо стварно замрзнути

У времену

Или закатанчени  у

У кавезу простора

Отрованог издувним гасовима и

Блатом крви и пепела

И ум нам је паралисан у

Парализованом телу

Као губитак осуђен на

Доживотно робијање у

Нашој кожи

Исфлеканој старачким пегама и

Читањем књиге

Језиви подсетник хаоса и панике

А све то што је данас

У овој постмодерној лудници

Немогуће је раздвојити

Чињенице од фикције

Отуда и питање

Да ли су грозније личне

Од масовних несрећа

Убистава и самоубистава

Међу којим су и

Загонетне дигиталне анимације

Гледања

Горе и доле

Из углова немогућих перспектива

У којима је декорација важнија од

Контекста а контекст од

Здраве пијаће воде

Нетретираног пестицидима

Воћа    

                Поврћа и

                               Житарица

И чисте постељине

Поготово у болницама без лекова

Лекара и медицинских сестара

Зар је ово савремено (на)опако време

Заиста тако велики замрзивач

Који су страни инвеститори донели из

Пакла

22. априла господње 2019.      

ОДМЕРАВАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОДМЕРАВАЊЕ

Одмеравање

Свих елемената и

Потеза

Нијанси и сенки

Преслушавања самог

Себе

Кокетирања са језиком

Скакања у хладну воду

Без компромиса

Поготово у годинама

Када себе више не треба

Измишљати

Гурати на било који

Подијум или

Правити спот са самим

Собом од себе

Од музике

Која извире из речи или

Од речи које извиру из

Музике

Речју све је у одмереавању

Које после божијег

Потписа

Треба да извршимо

И након извршења

Станемо у онај фамозни

Други ред

Ред одласка

У државу апсолута

Између тишине и

Светлости

Господње 2019.

ЧИТАВ ЖИВОТ ПИШЕМ ПЕСМЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЧИТАВ ЖИВОТ ПИШЕМ ПЕСМЕ

Читав живот пишем

Песме

И не мислим

Да се при томе дисати

Не сме

Већ још увек док

Све то чиним

Осећам да слободно дишем

Као што моје песме

Дишу

Стојећи у опаком  чекању

Мирно

Да постану ред

Стих

И када их овако сед

И све више тих

Пишем у сну

Као у каквом кампусу

Да би се макар мало

Приближио и

Додворио

Свом песничком

Опусу

И усред песме

Сопственим гласоом заорио

Да

Читав живот пишем песме

Живот који без њих

Не сме

Себе да живи

И било чему

Тек тако

Да се диви

19. априла господње 2019.

ЉУБАВ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЉУБАВ

И беше лепша од кише

када се пресијава на сунцу

складнија од рима глагољивог

сонета

Мирисом залуђиваше и најтврђе

утврде у човеку

За претварање способна за трен

у свилу да се претвори

у клизави сатен и мекоћу плиша

Бистрија од сузе годише сваком

и уплаканом оку

А лагана као перце

Провиднија од стакла

у мекоти перја птицом заоденута

искрилила високо изнад облака

А свима блиска на други начин

Љубав

(Песма (стр. 57.) из књиге „НАСПРАМ ЧУДА“ (ИП „Светови“, уредник Јован Зивлак, рецензент Срба Игњатовић, Нови Сад, 1994.)  

СТАРОГРЧКИ ОКВИРИ ПОЛАКО УМИРУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СТАРОГРЧКИ ОКВИРИ ПОЛАКО УМИРУ

Старогрчки оквири полако умиру,

Свакодневно суши се млад ластар.

Аристотел је ћутао о Дорцима, зашто?

Питагорини ученици прећуткују изворе

генијевих теорема. Три зарез четрнаест

у себе прима учитељеве следбенике.

Месец кретањем обљубљује земљу –

Патња – дисање човеково ваљда је то?

Ван Гог, жут потпис има у хемији.

Где се скрива слободно двориште,

запаљених перика и маски

нашег лица.

Коме данас бити учитељ?

Са чиме подучити чиста срца.

                                   

Песма (стр.15.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)  

МАЛИ ПРЕВАРАНТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МАЛИ ПРЕВАРАНТ

Мали преварант је

Физички као мали

Мајушни

Кретенолики кепец

Патуљак

Који свуда око себе

Као да је ваздан у свом

Дворишту

Баца смеће лажи

Трачева

Измишљотина и

Ситних превара

Најсличнији је једном

Лутку

Из бајке коју не стигоше

У две руке да напишу

Браћа Грим

А тај лутак је пример за

Правог правцатог

Малог преваранта

Који је фасаде људске

Доброте

Прекрио исписима и

Жврљотинима

Својих глупих графита илити

Хаику песмуљака

Како их је слободно крстио

Затим

Афоризама и цитата

Углавном о томе како он нешто

Зна и

Да се зна да он заиста зна

Како се вешто поткрада

Туђи оверени интелектуални

Зној

Али колетерална несрећа

Што би рекао ПР НАТО пакта

Ове песме је ситуирана

У чињеници што се

Мали преварант напрасно

Разболео

Па је због тога јадница остала

Ускраћена за отисак и одраз битно

Дужег текста

И додатног коментар на његовом

Крају

Онако како су о психички

Уочљивим сметењацим писали и

Неки други песници

Потомци

Некадашњих генерала

Варшавског пакта

Првог дана после истека

Прве половине месеца

Априла господње 2019.

ЦРНИ ЗАГРЉАЈ ВАТРЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЦРНИ ЗАГРЉАЈ ВАТРЕ

Најсмртоноснији

Од свих загрљаја је

Загрљај ватре

Који се попут круга

Склупча и закључа

Изнутра

У црном раму смрти

Као једином исходу

Када се ватра смири

И охлади њено лудилo

Долазе

Истражитељи који попут

Форензичара

Претражују охлађени

Пепео

Како би пронашли

Подметнуте и случајне

Узроке стихије

Која је прогутала

Сатрла

Однела

И пребацила све

У неко друго стање

У лаку материју

Охлађеног пепела

Који после

Истражног поступка

Сатима

И данима

Пркосећи гравитацији

Лети изнад и око наших

Глава

А онда утоне у тишину

Невидљивих детаља

Хоризонта

Црни загрљај ватре је

Једини загрљај без

Љубави

Круг који је склон

Да се преобликује у

Геометријске слике

Троугла и

Квадрата

Па чак и Маљевичевог

Црног

16. април господње 2019.

ГДЕ ЈЕ МОЈ ЛИК

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГДЕ ЈЕ МОЈ ЛИК

Где је мој лик

Узвикујем

Пред огледалом

Готово вичући

Кога је Творац

Задужио за промене

Које изопачише

Претходно стање

Мог лика

Где је тај

Господњи аналитичар

Код кога су формулације

Одговора које тражим

И поново пред огледалом

Видно узбуђен узвикујем

Овај одраз

Не припада мом лику

Толико његове офуцаности

Је немогуће

Као што је могуће

Да наставим са постављањем

Питања

Везаних и за друге детаље

Пропасти мога лика

Зар је заиста то

Што је требало да се деси

Алал вам вера

Поручујем

Господњој канцеларији

Задуженој за промене

Личног описа

Мог  лика

С почетка априла господње 2019.

ИЗВОР

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗВОР

Извор сам
За себе

Сам

У себи

Из  кога извирем

И ком се враћам

Као честица

Материје

Моје поезије

Сироте

Заглављене жељама

Сваке моје песме

Да буду независна открића

Понаособ

А ја независни ткалац

Модела њених струна

С мирисом свиле

Српског језика

Првог априла господње 2019.

МЕЊАМО СЕ КАД ПРОПАДАМО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МЕЊАМО СЕ КАД ПРОПАДАМО

Мењамо се

Кад пропадамо

Прво због лоших

Нацрта

По којима смо

Дизајнирани

А онда даривани

Животом

Ово није љубавна

Песма

Да би у њој били

Отворенији и јаснији

Ова песма пева о

Раму

Из чијег кавеза

Виримо као гладне

Звери

Немоћне да се

Ослободе чак ни

Из канџи

Поезије

Деветог априла господње 2019.