НАЈГОРЕ ЈЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НАЈГОРЕ ЈЕ

Најгоре је с људима

Којима сте помогли да

Изађу из чаура

Безимености 

Немања идентитета

ДНК

Извели их на пут

Којим и данас корачају

Дању и ноћу

Имитирајући оне које

Опонашају

Као кумире

Па и мене

Моју маленкост

Која их је учила да

Буду своји

На свом

Међу њима су и они

Који су бездушно скидали

Крали и односили кући

Плаве металне табле са

Упозорењима

Исписаним белим словима

ПАЗИ

МИНСКО ПОЉЕ

Опасност

Ко зна

Да ли би и мене разнела

Нека бомба

Да ми је залуталом

На  једном

Таквом пољу

Без истакнутих

Плавих металних табли

Са упозорењима

ПАЗИ

МИНСКО ПОЉЕ

Помањкало неопходне

Опрезности и

Незакочене будности

Најгоре је што такви људи

Данас

Кобајаги описују и сликају

Смрт

Али увек мастилом и бојама

Туђих

Чак и украдених

Суза

Док своје као туршију

Чувају у теглама за

Хвалисање

На славама

свадбама

Крштењима и

Рођенданима

А стићи ће их

Божија казна

Као што их све више

Стижу бројни

Једнан за другим у колони

На чекању

Неуспеси

Промашаји

Болести

Марта господње 2019.