СТАРОГРЧКИ ОКВИРИ ПОЛАКО УМИРУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СТАРОГРЧКИ ОКВИРИ ПОЛАКО УМИРУ

Старогрчки оквири полако умиру,

Свакодневно суши се млад ластар.

Аристотел је ћутао о Дорцима, зашто?

Питагорини ученици прећуткују изворе

генијевих теорема. Три зарез четрнаест

у себе прима учитељеве следбенике.

Месец кретањем обљубљује земљу –

Патња – дисање човеково ваљда је то?

Ван Гог, жут потпис има у хемији.

Где се скрива слободно двориште,

запаљених перика и маски

нашег лица.

Коме данас бити учитељ?

Са чиме подучити чиста срца.

                                   

Песма (стр.15.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)