ЗОРАН
М. МАНДИЋ
ОДЛАГАЛИШТЕ
Неки
лирски залудници
Или
што би се рекло
Бедни
лакташи
Међу
књижевним
Пропалицама
Упорно
Пакују
своје песме у
Пластичне
кесе а
Затим
их бацају у реке
Мора и
океане
Верујући
краткоумно
Да ће
им тако
Обезбедити
вечност
Да ће
их читати многи
У
непостојаћој будућности
Као
Хомера и Софоклеа
Као
срећно преживеле
Рукописе
Сократа и
Андреја
Рубљова
И све
то и
Поред
тога што се зна да
Време
прошло
Садашње
или будуће
Није
одлагалиште као
Простор
Који
апокалиптички закрчују
Гуше
Дивље и
еколошке
Депоније
Сваколиког
па и
Књижевног
отпада
Другог дана септембра 2019.
Нема коментара:
Постави коментар