ПОЕЗИЈА ЗОРАНА М. МАНДИЋА У ЗБОРНИКУ ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА ИЗ МЛАДЕНОВЦА ЗА ГОСПОДЊУ 2019.

ПОЕЗИЈА ЗОРАНА М. МАНДИЋА У ЗБОРНИКУ ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА ИЗ МЛАДЕНОВЦА ЗА ГОСПОДЊУ 2019.

                         

            У Зборнику, илити Годишњаку, ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА за господњу 2019, који уређује Душан Стојковић, објављена је поезија ЗОРАНА М. МАНДИЋА. Мандићева поезија објављена је у блоку „Песничко даривање“. Шест нових Мандићевих песама, написаних господње 2019. (Ја имам своју песму (О крику и његовој потреби), Ново одело, Самоходне песме, Мали преварант, Црни загрљај ватре и Тело један и два) објављене су у Зборнику под заједничким насловом ЈА ИМАМ СВОЈУ ПЕСМУ (стр. 159 – 167). На представљању Зборника ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ 2019. које је одржано 22. септембра 2019. године у Великој сали Удружења књижевника Србије у Београду и то традиционално у оквиру Међународног сусрета писаца, а ове године 56. по реду. На свечаности представљања Зборника и других издања Шумадијских метафора Мандић је учествовао по позиву и као добитник ПОВЕЉЕ „КАРАЂОРЂЕ“ за господњу 2011. Мандић је за ту прилику изговорио своју песму „НОВО ОДЕЛО“.

                             Зоран М. Мандић, др Мића Цвијетић и Љубомир Ћорилић    

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НОВО ОДЕЛО

Време је да се

Поезија пробуди и

Устане из гнезда свог

Изношеног одела

Уфлеканог болесним

Понављањима

Обесмишљених идеја

Пропалих формулација и

Зидања белих и везаних

Редова

Ребара испалих из

Њеног трошног костура

Време је за избављење

Из окупације те учмалости

Која траје дуго

Као неповерење

Према само објављеним

Редефинисаним

Библијским текстовима

А на то избављење

Надовезује се и почетак

Потребе

Лечењем депресије

Која у бићу

Телу и души ПОЕЗИЈЕ

Из дана у дан све више

Као ватра расте

Разгорева се и букти

Да би на крају сама себе

Угасила

Као невољни записник

Запаљену цигарету

Сувопарни јав изношене

Поезијне одеће

У лику депресије

Заразно се шири и на њене

Стихоклепце

Одавно болесне од немоћи

Да нешто оставе

Неизношено

Неофуцано

Непонављано

Као

НОВО ОДЕЛО

При крају маја господње 2019.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЈА ИМАМ СВОЈУ ПЕСМУ

(О крику и његовој потреби)

                Ја имам своју песму, као што моја песма има своју – ПОЕЗИЈУ. Мене! Своју матичну луку. У коју упловљава. И из које испловљава у: чамцима, глисерима и јахтама – МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА.

                Моја песма осмишљена је као комбинација – РАДИОНИЦЕ, ЛАБОРАТОРИЈЕ И ИНСТИТУТА у коме не раде мр и др повлашћени писци да би, само, поваздан бројали, пребројавали и разврставали – ВРСТЕ РЕЧИ.

                Ех, када би они то стварно радили, а, не заносили се својим можданим и Паркисоновим ударима. И – ОПСЕСИВНИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА.

И, да поновим – ЕХ; КАДА БИ ОНИ ТО СТВАРНО РАДИЛИ. А – НЕ КОМПЈУТЕРИ УМЕСТО ЊИХ. Па, да онда размислим о сврси ове – ИСПОВЕСТИ. О, припадништву, имању и немању сопствене – ПЕСМЕ. О, себи и другима. О, крику – „ЈА ИМАМ СВОЈУ ПЕСМУ“. И, о – ИСКАЗИВАЊУ ЊЕГОВЕ ПОТРЕБЕ. На овај – ДРУГИ НАЧИН.

                Можда бих онда – МОГАО У „ПЕНЗИЈУ“. Пре истека – ЖИВОТНОГ РОКА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ.

Можда – ЗАР НЕ?

Уочи наступања друге половине маја

господње 2019.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

САМОХОДНЕ ПЕСМЕ

Ако већ постоје

Песме самоходне

Да ли то значи

Да ме оне посећују

У сну

У домовима мојих

Осећања

Која лутају са мном

И без мене

Која заводе те

Самоходне песме

А онда их уче

Понашањима с којима би

Требале да ми приступе

Као наводни божији пакети

Увек сам за те самоходне

Номадице

Номадке или

Језички већ како год

Имао разумевање и

Симпатије

Дочекивао их у топлом дому

На кафи и

Испраћао из њега као

Род рођени

Нудио им пресељења у

Здања мојих књига

Нових или оних од пре

Како им воља

Водио их потом на разне

Забаве

Учлањивао у све библиотеке

У којима сам и сам био члан

Међутим

Временом сам схватио њихову

Љубомору

Али успело ми је

Да их се одрекнем

Пре него што су оне одлучиле

Да ме напусте и

Стриктно се препусте својој

Самоходности

Али уз божију помоћ

Ево ме

Како за столом

За којим пишем и обедујем

Седим наспрам свог талента

И слушам га како ћути

И пушта ме да без љубоморе

О свему сам одлучујем и

Одлучим

Јер за њега ја сам ту

А оне ко зна где

Свеједно ми је јер у

Односу на њих

Моје песме су двосмислене и

Могу се читати као

Лекције о поезији

Уз све срочено

На територији ове песме

Важно је као прилог

Књижевном сазнању истаћи да

Моје песме воле да читају

Животиње

Као што воле да слушају

Моцартову музику

Која за тили час међу њима

Смири нервозног

Слона

На последњу свету мајску недељу господње 2019.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МАЛИ ПРЕВАРАНТ

Мали преварант је

Физички као мали

Мајушни

Кретенолики кепец

Патуљак

Који свуда око себе

Као да је ваздан у свом

Дворишту

Баца смеће лажи

Трачева

Измишљотина и

Ситних превара

Најсличнији је једном

Лутку

Из бајке коју не стигоше

У две руке да напишу

Браћа Грим

А тај лутак је пример за

Правог правцатог

Малог преваранта

Који је фасаде људске

Доброте

Прекрио исписима и

Жврљотинима

Својих глупих графита илити

Хаику песмуљака

Како их је слободно крстио

Затим

Афоризама и цитата

Углавном о томе како он нешто

Зна и

Да се зна да он заиста зна

Како се вешто поткрада

Туђи оверени интелектуални

Зној

Али колетерална несрећа

Што би рекао ПР НАТО пакта

Ове песме је ситуирана

У чињеници што се

Мали преварант напрасно

Разболео

Па је због тога јадница остала

Ускраћена за отисак и одраз битно

Дужег текста

И додатног коментар на његовом

Крају

Онако како су о психички

Уочљивим сметењацим писали и

Неки други песници

Потомци

Некадашњих генерала

Варшавског пакта

Првог дана после истека

Прве половине месеца

априла господње 2019.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЦРНИ ЗАГРЉАЈ ВАТРЕ

Најсмртоноснији

Од свих загрљаја је

Загрљај ватре

Који се попут круга

Склупча и закључа

Изнутра

У црном раму смрти

Као једином исходу

Када се ватра смири

И охлади њено лудилo

Долазе

Истражитељи који попут

Форензичара

Претражују охлађени

Пепео

Како би пронашли

Подметнуте и случајне

Узроке стихије

Која је прогутала

Сатрла

Однела

И пребацила све

У неко друго стање

У лаку материју

Охлађеног пепела

Који после

Истражног поступка

Сатима

И данима

Пркосећи гравитацији

Лети изнад и око наших

Глава

А онда утоне у тишину

Невидљивих детаља

Хоризонта

Црни загрљај ватре је

Једини загрљај без

Љубави

Круг који је склон

Да се преобликује у

Геометријске слике

Троугла и

Квадрата

Па чак и Маљевичевог

Црног

  

16. април господње 2019.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТЕЛО ЈЕДАН И ДВА

У анатомском поређењу

Све је исто

Женски и мушки

Пол

Пол(овина)

Неколико детаља их

Раздваја али довољно

Да се потврди

Закључак

Да је све исто

Кожа

Месо

Кости

Поткожне упале

Али

Тело

И један и два

Одувек је било

Мамац

За оно у структури

Унутрање

Што ври као

Млеко страсти

Као страст доживљаја

Додира

Који преплављују руке и

Обличја

Чак и тела скулптура

Која се предано у машти

Претварају у пожуду

У песнички приказ па и

Слику импулса

Који исијавају спонтаност

Њену енергију

Спајања на ивици лудила

А у појмовнику тог лудила

Рађају се различита тумачења

Одвиклих од профаних

Метафоричких сеанси

Зато појмовну фигуру тела

Треба узимати и као
Метафору

Тела филозофије и наравно

Поезије

18. марта господње 2019.