ТАКО ЈЕ ГОВОРИЛА МАЈКА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТАКО ЈЕ ГОВОРИЛА МАЈКА

Још увек се

Живо сећам

Како је говорила

Наша мајка

Не залуђујте се децо

Да не знате

Колико је тешко

Јадним (не)извиканим

Писцима који

До своје смрти верују

Да ће чути о себи

Оно што никада неће чути

 Да су писци

Или да ће то постати

И запамтите

Волела  је у својим

Беседама да додаје

Упозорења попут оних

Да свако онај који жели

Круну аминаша

Мора  да се за то обрати

Богу Творцу Створитељу

Јер без те процедуре све је

Кратковеко

Узалудно и немогуће

Поготову у реалном Свету

Који је коначно почео да се

Креће према новом

Сасвим другом Свету

Вукући за собом као репину

Свој бедни неотпали свлак

Зато

Гледајте

Слушајте и не заборавите

Да ми људи нисмо вечни

И да је само питање тренутка

Када ћете угледати

Испред себе

На корак или раскорак

Смену страже

И схватити

Да се свако онај који никада

На ништа није јуришао

Бојао се да ће морати да победи

Друге уместо себе

А то највише из разлога

На крају свог говора

Рекла би мати

Што нема узора ако то

Појединачно

Не постанеш сам себи

И не оправдаш тако

Свој живот који ти је поклонио

Бог Творац Створитељ и наш

Спаситељ

Петак 24. априла господње 2020.

МУЗЕЈ ПРОЛАЗНОСТИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МУЗЕЈ ПРОЛАЗНОСТИ

Свака соба

Дечија

Момачка

Девојачка

Гостинска

Дневна

Радна или

Брачна је

Мали или велики

Павиљион

Музеја пролазности

У тим павиљонима су

Похрањене

Најдрагоценије збирке

Појединачних

Сентиментално и интимистички

Наглашених индивидуалних и

Колективних правила

Која је свако време по

Својим  мерилима

Сабирало  у себе

Међу тим павиљионима

Посебна места припадају

Прашњавим и мрачним

Таванима као историјским

Одлагалиштима ствари и

Предмета који су испали из

Употребе као крути

Друштевено политички системи

Као комунизам или

Вашар варалица

Скривалица и лизалица

На 80. рођендан Тома и Џерија

јунака Дизнијевих цртаних филмова

господње 2020.

УЗОР

ЗОРАН М. МАНДИЋ

УЗОР

Ко је он

Узор

Има ли родитеље

ЈМБГ број

Препознаје ли

Своје отиске

Када се купа

У шуми трагова

Насумице спојених

Лепљивом траком

Коју је поезију читао

Док је писао своју

Са једва стотинак

Мобилизованих речи

Да ли још увек трепери

Између сопствене жеље

Да не буде оно што

Други желе

Опонашају

На годишњицу  убиства српског песника

БРАНКА МИЉКОВИЋА (29. Јануар 1934, Ниш – 12.фебруара

1961, убијен у Загребу) господње 2020.

СКРИВАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СКРИВАЊЕ

Поезија

Како дневна

Тако и ноћна

Соларана у

Кишним капима

Које се се суше

У њој

Док беже од

Паркирања вируса

На глатким површинама

Света у настајању и

Нестајању

Узневерено се скрива

У својим неповезаним

Стањима

У којима отиче и

Гуши се

Као болесник отрован

Вирусима и бактеријама

Као несрећник са

Тежом или лакшом

Клиничком сликом

Због које мора у изолацију

Да би после могао да

Живне чак

Побуњенички устане

Пре него што се болесни

Свет пресабере

А

У коме свако вече

Београдски клакари

Пљескачи

Негде око двадесет часова

Аплаудирају медицинској

Браћи и сестрама

Спремним да

Поезију одбране од њених

Неповезаних стања

У Апатину на крају четврте

Пандемијске КОРОНАНЕДЕЉЕ

Господње 2020.

ПАРОЛЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПАРОЛЕ

Од језикословаца је

Некада прихваћено

Вероватно лингвистички

Да се на свим језицима

Света

Сажете пропагандне

Реченице прогласе

Паролама

Како би се увело

Дежурство за оне

Који на тај исти

Искривљени свет

Треба  да вичу и

Опомињу га да се

Опамети

Пре него што се све

Распрсне и оде у отпад

Заврши у крематоријским

Спалионицама

У Апатину на крају четврте

пандемијске КОРОНАНЕДЕЉЕ господње

2020.

ПРОБА ПРОБЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРОБА ПРОБЕ

Проба пробе је

Важнија од представе

Која се спрема јер

Како без пробања

Спремити чак и

Обичан ручак

Са кришком белог дулека

Исеченог у коцке за

Пристављање његове

Чувене чорбе на

Српски начин

Јер да поновим како

Завршити наручен аутопортрет

Без незвршеног и на брзину

Скицираног закономерја

Портрета

Зато је у свему нужна

Проба пробе

Када се своде рачуни

Певања

Сликања

Компоновања

Сценских покрета

А Бога ми и првих корака

Глуме

Чак и првака који још

Нису стигли до осмеха

Па и до гримасе гпоследњег

Ћириличног слова српске

Азбуке

Ех само када би се уназад

Могла извршити проба пробе

Овог нашег непробаног света

У коме разбацани по

Његовим путевима

Царују самопроглашени

Глумци који свете

Скупштинске ауле и друге одаје

Претворише у своја позоришта

Па сада како коме нека се деси и буде

Када тако упорно не пробају пробе

Свог базично урушеног света

Дрогираних улога и

Њихових неокупаних силуета

Уочи Савиндана господње 2020.

НЕ ОДУСТАЈЕМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НЕ ОДУСТАЈЕМ

Свака моја нова

Песма

Доноси ми једну

Нову победу

Чини ме бољим

Песником

Од мене већ

Толико пута

Побољшаним

Унапређеним у виши

Чин официра поезије

Наученог да не одустаје

Када је то тешко

Не учинити

Зато сам песник

За све што сам

Што нисам и што ћу

Престати да будем

На Лазареву суботу 2020.

ЕЛЕГИЈА О БРЗО ПРОШЛОМ ВРЕМЕНУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЕЛЕГИЈА О БРЗО ПРОШЛОМ ВРЕМЕНУ

Сећање на писање Константина Кавафиа

Одлазимо

Пролазимо

Силазимо

Као у дубоки

Римски бунар

У Београду

Свима нам се исто

Пише па и оном твом

Константину Кавафиу

Рекла би критички

Моја мајка Драгиња

Протествујући тако

Што сам као гимназијалац

Када је то изговарала

Више читао и писао поезију

Него вежбао задатке из

Математике

А бих њен понос

На родитељским састанцима

Када је на сваком од њих

Објављивано да сам из тог

Истог предмета добио

Највишу оцену за

Контролне и писмене

Задатке

Сећам се да ме ја мајка

Пожуривала да прескочим

Нека своја писања да би се

Што пре нашао пред

Вратима будућности

Како би ме она

Као сјаног младог адвоката

(При)казивала својим

Другарицама из распршених

Времена 

Садашњости и прошлости

Када сам коначно одлучио

Да јој у госте на кафу доведом

Песника Константина Кавафиа

Све је већ било касно

Због њеног одласка и

Силаска у онај други

Непрескочиви свет

Штета што ми тим растанком

Пропаде

Грађа за наставак ове песме

Замишљене  као

Елегија о брзом прошлом времену

Уторак, 14. априла 2020.

На уводној фотографији изнад наслова
песме налази се репродукција једн еод
слика Сергеја Апарина.

ОСТАНИ КОД КУЋЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОСТАНИ КОД КУЋЕ

(Прилог за Историју опстанка)

Синоћ сам

Из дубине

Пусте улице

Чуо мушки глас

Како изговара

Три речи

Које имају исто

Језичко значење

На српском

Дабоме

Дакако

Наравно

А шта је хтео

Тај мушки глас

Да поручи

Не знам

Али сам у одласку

Осетио да је

Да је он на тај начин

Обавештавао

Информисао

Мене једног јединог

С друге стране

Пусте улице

Да су грађани коначно

Решили да (ис)поштују

Препоруке државе

Јер су остали код куће

У време полицијског часа и

Уведеног ванредног стања

При крају четврте недеље

борбе против Коронавируса / Ковида 19.

господње 2020. 

МУЦАЈ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МУЦАЈ

У преводу

Изричај

Овог наслова није

Наредба

Заповест

Ово је именица и

Стање када у реченици

Останеш без даха

Муцај  или оно слично

Њему је звучни приказ

Скоро портрет

Неког Морзеовог прекида

На цртице и тачкице с

Закоченим убрзаним

Дисањем без речи

Стид од саговорника или

Кибицера

Посматрача

Тера те да ти муцај буде још

Развијенији

Ритмичнији и мелодичнији

Као немушта музика без тона и

Партитура

Још загонетнија

Која те гура на трон с кога је

Најурен

Опозван

Поништењем или

Ревокацијом

Свргнут говор и све то

Зарад  значења

Мењања звука

Страсти  и њихових

Редовних улога

Повезаних

Поред уснуслог радара

За лов на речи и гласове

На Дан породице, слоге и мира у

дому без вербалног и физичког насиља

господње 2020.

ЖИВЕО САМ У РИМУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЖИВЕО САМ У РИМУ

(Из необјављене збирке путописа)

Док сам господње 1977.

Служио војни рок

У редовима

Ратне морнарице СФРЈ

У Пули истарској

Осећао сам да живим

У Риму

То осећање било је

Обликовано

Да не кажем

Дизајнирано

Пре подне у лику

Пулске арене а

Поподне римског

Колосеума

Често те године нисам

Знао где сам

У ком делу медитеранско

Јадранске

Географије

У Риму у коме никада

Нисам био а

Као да сам живео у њему

Док сам служио војни рок

У Пули

Како рекох и записах

На простору ове важне

Сасвим моје

Путописне песме

Све су то привиди

Сањарења и пусте жеље

Пустаре као оне у Банату

И да не заборавим

Војнички или морнарички

Живот у Пули

Улепшало ми је седење

У ресторану Мате Парлова

Узданице и великана

Југословенског и светског бокса

У ресторану у коме се

У Истри јео најбољи роштиљ и

Најбољи ајвар

Љути или благи

По гостинском избору

После четрдесет и три године (1977 – 2020)

једног сасвим издвојеног личног сећања

ХЕЈТЕРИ

                                                  Слика академског сликара Душана Ћурковића (1923 -1985)

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ХЕЈТЕРИ

Ми Срби

За Хејтере

Имамо реч

Мрзитељ

Ко су и зашто

Они

Можда ова

Питалачко  језичка

Расправа не би била

Толико изазовна

Рецимо поетска

Анализа

Да реч Хејтери није

Преузета из

Енглеског језика

Мрзитељима код

Неких Енглеза

Као и код неких Срба

Највише сметају

Туђи успеси

Које доживљавају и

Једни и други

Као своје неуспехе

На интернету се може

Прочитати да њихов

Широк дијапазон

Појављивања укључује

Простачке неписмене

Текстове

Који се непрестано пишу

По партијском задатку

Елем

Све што личи на Хејтера је

Хејтер

Хејтери само хејтују

А мрзитељи само мрзе

Иако су добро чули

Да  мржња као

Коронавирус

Ковид 19

Разара срце

Плућа

Бубреге и остале

Меке органе

У њиховом јадном

Мрзитељском организму

Наравно и мозак
Страда

На Благовести господње 2020.

КАРАНТИН

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КАРАНТИН

Свако ограничавање

А највише кретања

Горе је од гравитације

Од њеног приземљивања

Људи

Сенки и предмета

Као у Лидловим маркетима

Једноставних

Бољих и повољнијих

Поводаца

Понекад подношљивијих

Од фијука каоубојског ласа

Из вестерн филмова

У којима њихови бацачи

Нису Шекспирови Хамлети

Са гласом оџачара или поштра

Који се допингују серијама серума

Личних нервоза са

Трансфузијама гравитационих

Допрема помоћу масних 

Ужади и прљавих

Цевовода и судова

На страницама светских

Енциклопедија

Лексикона и речника

У есејморфној рубрици о

Карантину

Збијене као сардине у

Лименој конзерви стоје

Још само приче под насловима

Концентрациони логор

Затворска самица и

Болничка шок соба за

Интезивну негу

А све то са додатком

Песничке асоцијације на

Доживотну робију

Уторак 17. mарта господње 2020.

ЦРНИ ВИРУСНИ ПОЛИТИЧКИ ТАЛАС

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЦРНИ ВИРУСНИ ПОЛИТИЧКИ ТАЛАС

Сви у и на њему
Свако на начин
Своје себичности
А нико посебно
Стварно и могуће
Ништа
Миле као црви
(Не допри)носе
Ништа
Никада
Никоме
Осим гомили глупости
Својим и њима сличним

Крајем марта, или треће недеље
Коронавируса /Ковида 19. у Србији,
господње 2020.

МАНДИЋ У НАЈНОВИЈОЈ АНТОЛОГИЈИ САВРЕМЕНЕ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ

МАНДИЋ У НАЈНОВИЈОЈ АНТОЛОГИЈИ САВРЕМЕНЕ

                                   СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ

            У најновијој антологији савремене српске поезије објављеној у два тома под насловом „Фигуре у тексту – градови у фокусу“, која обухвата ауторе рођене од 1946. до 1966. године, по одабиру, мишљењу и укусу тројице писаца: Миљурка Вукадиновића, Видака М. Масловарића и Раденка Бјелановића, уврштене су и четири песме ЗОРАНА М. МАНДИЋ и то, од 27. до 31. стране другог тома, илити, књиге од слова „М“ до слова „Ш“. Мандићу су објављене песме: Бог дисеминације (мали оглед о несаници), Кафкина фонтана (причица о паралаксама), Беседа над чинијом од злата и Срце (Скица за емотивни портрет Борхеса у старости са фрагментима од 1. до 3.

                У овој, ако не најобимнијој, онда сигурно међу најобинијим антологијама, на више од хиљаду страна изабрана је 1.151 песма од 413 аутора. А, с њом је како то истичу њени састављачи „читаоцима и критичарима понуђена поетски разнородна – нова књижевна географија Србије, са портретом неколико песничких генерација у распону од пола века“. У избору се, да наставимо овај цитат „поетички срећу најзначајнији српски песници из различитих градова у Србији“.

                У предговору ове антологије под насловом „Азбучник поетског идентитета Србије“ уз „потпору“ позајмљене мисли Хорхе Луиса Борхеса – „Књига која не садржи противкњигу сматра се непотребном“, истакнуто је да ће ова антологија, или, двотомна књига, као „јединствени пројекат" у  21. веку, изазвати монога питања и недоумице, као што су уосталом такву судбину доживеле многе, да се не каже – сви слични, претходно објављени избори

Антологију, као суиздавачи потписују крагујевачки „Кораци“и београдска компанија „Бирограф“ са навођењемкгосподњом 2019. као годином издања..  

НАГРАДА “МИЛАН РАКИЋ“ ДОДЕЉЕНА ПЕСНИКУ ЗОРАНУ М. МАНДИЋУ

                     НАГРАДА “МИЛАН РАКИЋ“ ДОДЕЉЕНА 

                            ПЕСНИКУ ЗОРАНУ М. МАНДИЋУ

            У данашњем издању апатинског листа „НОВИ ГЛАС КОМУНЕ“, који последњих година традиционално излази сваког петка, објављен је текст „Одбрана избора“ мр ДУШАНА СТОЈКОВИЋА, посвећеног додели награде „МИЛАН РАКИЋ“, која је по одлуци жирија Удружења књижевника Србије за господњу 2019. једногласно припала - песнику ЗОРАНУ М. МАНДИЋУ.

ПИСМО ИЛИ ГЛАВА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПИСМО ИЛИ ГЛАВА

Дејан Богојевић: ГРАНИЧНИ ПРЕВОЈИ ПЕСМЕ, Друштво за афирмацију културе Пресинг, Младеновац, 2019.

                Улазак у сваку књигу, поготово ону која је структурално подељена на тематске „плацеве“, илити, циклусе, прилично отежава, колико њено разумевање, толико и истраживање њених песмотворних – „граничних превоја“, У тим потешкоћама најтеже је са олаким тумачењем употребљених речи, које у поезији имају и врше разне улоге: „по оцу“, „по мајци“, „по цитатима“, или „по римама“, које, усуђујем се да кежем, личе – на „малокрвне пахуљице“ оденуте у хаљине „лутајуће мелодије“. А, коју песници, мање, или, више прихватају, као, неку врсту апстрактног „просипање речи“ молитви, самерених  у формама и фразама пропагандних „отежалих стихова“, кроз које без навучених застора на окна њихових прозора – струје сећања. НКроз болна притискања кичме књиге на превојима отисака осећања када се грле успомене на оца и мајку. За њихову љубав и подршку. И добро одабрани, па пролошки уденути, позив немачког филозофа, композитора и песника Фридриха Ничеа – да се не изгуби храброст, како би се сачувало веровање због све тежег прихавтања емотивних чињеница живота. И оне врсте суштинске присности, која два „стара створења“, син и мајка – транспарентно поздрављају једно у другом.  Као просветлење. И уземљење у веру.        

                Зато је тумачу увек тешко, када се, пре свега, као читалац, нађе, или, (за)деси наспрам песама „закопчаним до грла“. Стешњених, између надуваних лексичких запремина драматично асиметричних дилема и оклевања да се жртвују снови и све друго важно, како би се допрло до крајносних ивица „граничних разлога“ због којих је песник своје „кратке песме“ и друге „булијаде“, од пре, узимао, постављао и посвећивао у облику коментара посвећених остљивостима, као што и рекох – дилема и оклевања уоченим и забележеним у вибрацијама „душе и тела“. Откуцају чула на поемичном порталу дубоке носталгије за онима којих нема. За оне „најсјајније од свих“. Који насељавају „набоље колоније“ поезије. И њеног блаженог топонима у којем заиста треба умећа да се „пољуби крст“, како би се препознао „чудан звук јутра“. А, и шта би свеколико буђење трава, облака и песника – без тог звука.

                Овом књигом, њен аутор, као да је намерно хтео да заголица читалачку машту питањм о ивицама и вакумима „граничних“, па и заграничних „певоја песме“. Над којом је ваздух испуњен њеном „тешком носталгијом“ и низом „затворених“ и до „грла закопчаних“ писама: футуристичких, еротских, мистичних, пророчких и других разноразних. А, увек је тако и било у поезији, клада песник заурла и викне – Писмо, или глава.

МАНДИЋЕВА ПОЕЗИЈА У ВАЉЕВСКОМ ЧАСОПИСУ – АКТ

МАНДИЋЕВА ПОЕЗИЈА У ВАЉЕВСКОМ ЧАСОПИСУ – АКТ

       У ваљевском часопису за књижевност, уметност и културу АКТ, број 77 -78 -79/2019. чији је оснивач песник Дејан Богојевић, објављена је поезија ЗОРАНА М. МАНДИЋА. Блок ПОЕЗИЈА отвара се на странама 7 – 9 Мандићевим песмама – БЕГ и ЗАМРЗНУТИ У ВРЕМЕНУ.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БЕГ

Да ли су

Бег и кукавичлук

На погрешна места сели

Па бег постаде кукавичлук

А кукавичлук бег

Из себе

Из свега оног што те учини

Тобом

Као једним јединим

Примерком

Усред потраге за оригиналом

Да ли је бег тренутак

Када си прописао

Одлазећи у тишину да ни

Себи не сметаш

Или је то за цепидлаке

Само кукавичлук

Страх од самог себе

И своје оригиналности

Уз помоћ које ће

Успети онај кога траже

Оригинал насред пута

Незавршене  песме

У којој се тај исти оригинал

Сакрио

Мислећи да ће они

Који га траже помислити

Да се он само сакрио од

Невремена

Које не да да му песма изађе

Из њега

И да с њом настави пут

Руку под руку с бегом

И кукавичлуком

Без обзира како их и колико

Затицали да седе на

Погрешним местима

И гле

Како ова

Оригинална  песма изађе

Из мене

И седе на своје непогрешно

Место

На Велики петак господње

православне 2019.

ЗАМРЗНУТИ У ВРЕМЕНУ

Да ли смо стварно замрзнути

У времену

Или закатанчени  у

У кавезу простора

Отрованог издувним гасовима и

Блатом крви и пепела

И ум нам је паралисан у

Парализованом телу

Као губитак осуђен на

Доживотно робијање у

Нашој кожи

Исфлеканој старачким пегама и

Читањем књиге

Језиви подсетник хаоса и панике

А све то што је данас

У овој постмодерној лудници

Немогуће је раздвојити

Чињенице од фикције

Отуда и питање

Да ли су грозније личне

Од масовних несрећа

Убистава и самоубистава

Међу којим су и

Загонетне дигиталне анимације

Гледања

Горе и доле

Из углова немогућих перспектива

У којима је декорација важнија од

Контекста а контекст од

Здраве пијаће воде

Нетретираног пестицидима

Воћа    

                Поврћа и

                               Житарица

И чисте постељине

Поготово у болницама без лекова

Лекара и медицинских сестара

Зар је ово савремено (на)опако време

Заиста тако велики замрзивач

Који су страни инвеститори донели из

Пакла

22. априла господње 2019.