СКРИВАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СКРИВАЊЕ

Поезија

Како дневна

Тако и ноћна

Соларана у

Кишним капима

Које се се суше

У њој

Док беже од

Паркирања вируса

На глатким површинама

Света у настајању и

Нестајању

Узневерено се скрива

У својим неповезаним

Стањима

У којима отиче и

Гуши се

Као болесник отрован

Вирусима и бактеријама

Као несрећник са

Тежом или лакшом

Клиничком сликом

Због које мора у изолацију

Да би после могао да

Живне чак

Побуњенички устане

Пре него што се болесни

Свет пресабере

А

У коме свако вече

Београдски клакари

Пљескачи

Негде око двадесет часова

Аплаудирају медицинској

Браћи и сестрама

Спремним да

Поезију одбране од њених

Неповезаних стања

У Апатину на крају четврте

Пандемијске КОРОНАНЕДЕЉЕ

Господње 2020.