АМОР

ЗОРАН М. МАНДИЋ

АМОР

Док прича гледа у мене

колико ли снаге у једној причи

јер га не прекидам

јер само неприметно поправљам

боје на његовом лицу

Он радосно узима чашу с вином

Један од пет Орфеја хоће да буде

Пет душа без дна

Исто толико торњева међу небесима

колико и муња

једрих нарави

И само једног ината: сноварског

Месечевог ината: да ће до гроба за

Њом

УНОСИ СЕ У ОЧИ КАД ГОВОРИ

А У ЊИМА НА ХИЉАДЕ ЛИСТОВА СЕ ЛИСТА
БИБЛИЈУ МУ СПАЗИХ ПОД ПАЗУХОМ
РЕВОЛВЕР О СРЦЕ ОКАЧИО

Усред Амора хајдук капу нахерио

Глас до балчака зарио у време

Ништа му не промиче

Ни Ф. М. Достојевски

Једном што види за свагда држи

Крајишки

Болећиво као тек са сисе скинут

ОН НАЈЛЕПШЕ ПРИЧА О МОДЕРНОЈ ПЕСМИ
ДЕТИЊСТВУ
ШТО ГА ЈЕ НЕГДЕ СРЕО И ДАРОВАО СЛАТКИШИМА