ЗАДОВОЉСТВО ЧИТАЊА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАДОВОЉСТВО ЧИТАЊА

                Исијавање задовољства читања поредбено је најближе магији снаге укуса добре хране и пића, која сварена подстичу рад свих чула преко којих човек ступа у разговоре са знаковљем васцелог света у којем бива уписан у књиге живих и умрлих. Читање недвосмислено помаже да нико од тих уписника не залута у неком од магнетних поља која привлаче громове и њихове муње. Речју, читање је учионица која непрестано модернизује и шири своју запреминску унутрашњост омогућавајући тако да се сви полазници, или ученици, у њој добро осећају док уче како да не залутају, или како да се избаве из таквих непријатних ситуација. Зато је „дебело“, како то Срби воле народски да кажу, у праву Достојевски када је у неком свом тексту записао – да без читања, не само да нема писања, него ли да у његовом одсуство престају у човеку да раде све везе са чулима с којима он препознаје тренутак када треба убрати јабуку, заронити руке у морску пену, или помирисати цвет руже. А, такво знање препознавања је најближе осећању задовољства у самопоуздању, па и у самодопадању, које попут каквог испуњења од честица минерала покреће сваки откуцај срчаног мишића и процедуралне покрете свих можданих ћелија, уједињујући их у велики чаробни симфонијски оркестар. Без читања човек се углавном осећа празним, сувишним, непотребним и покраденим. А, та осећања временом се претварају у глад и жеђ за свим и свачим, познатим и непознатим, искуственим и оностраним, свесним и подсвесним... За гледање у звезде, које нису ни у једном свету уписане у књиге живих и умрлих, а које вероватно гледају доле у нас док читамо – желећи ваљда да и оне саме осете то задовољство.

2018.