КРАТАК ТЕКСТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КРАТАК ТЕКСТ

(Поклон за „малу кућу“ велике Љубави)

            Пишући моје „мале наслове“ сигуран сам да сам иза њихових есејистичких: завеса, тапета и оплата, да ли стварних, колико имагинарних и виртуелних (?) – то чинио да бих дао недвосмислену личну подршку језичкој преосетљивости тзв. „кратког текста“, или, оној врсти писма, без обзира на његову жанровску опредељеност кроз коју се оно залаже за писање у коме се одмах: од прве стављене речи на папир – прелази на ствар. Или, како су дволични стари Латини волели да саветују – in medias res. Да се без икаквог увода иде у суштину и бит ствари. На којој инсистира и велики, за мене највећи Бог књижевности - Ф. М. Достојевски у својим „Зимским белешкама о летњим утисцима“.

                Речју, „каратк текст“ је увек, и заувек, једно од „десет чуда“ радионице матерњег језика. Као име и презиме сваког божијег раба, или као имена без презимена: Бог, Сунце, Васељена, Живот, Љубав, Адам, Ева, Сократ, Песник...

                Кратком тексту не требају: ни филозофи ,ни љигави фарисеји, ни препредени тумачи, ни поговори, ни фусноте, илити, прибелешке, јер ОН је једноставно – Кратак Текст.

С почетка децембра господње 2018.