ВАКУУМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВАКУУМ

            Он је увек, у преводу са латинског – празан, негде - ИЗМЕЂУ. А то „између“, као реч, или појам, означава нешто сасвим - ПРАЗНО.Ненасељено, одсељено, или исељено. Нешто, како то наводе писци Википедије, као „простор без супстанце“. Помислило би се – НЕМАТЕРИЈАЛНО. У нематеријалном. Историчари и тумачи ваздуха би рекли – БЕЗВАЗДУШЈЕ. Или, апсолутна – КОСМИЧКА ТИШИНА. Оно „нешто“ где никада нико није био, нити ће ико икада бити. Неко ту „празнину“ гура и трпа у метафоричку заменицу – ТАМПОН ЗОНА. Залажући се при том за помоћно етимолошко значење дато кроз реч – БАРИЈЕРА. Или, преграда која нешто раздваја од нечег силовито страшног. Од ликова запањујућих пошасти. Као што су: облакодерски таласи цунамиа, вулканска лава, метастазе злогласних карцинома, амонијак исцурео у неком градском насељу из лоше заштићених транспортних цистерни, атентат, државни удар, епидемије опаких заразних болести, као што су колера, куга,...

                Вакуум је као прзан излог чији подијум су напустили побеснели штрајкачи. Бесни незадовољници због понижавајућих плата, или надница. 

                Вакуум је и велико сидриште незнања. Са низом испразних претпоставки или, како би то филозофи рекли – СПЕКУЛАЦИЈА. А, у којима појмови  „празних излога“ брзо и скоковито прерасту у своје побуњеничке негације. У нагађања материјалног и нематеријалног порекла. Корена. И наслеђа.

Јануар 2019.