ЗОРАН М. МАНДИЋ
ДИВЉЕЊЕ ПТИЦА
Истекли
су рокови
које
смо сами поставили
попустила
је ограда
сручило
се на земљу
малаксало
тело
птице
даноноћно надлећу
познату
тачку смрти
чуде
се трави
која
расте у њеној близини
диве
се зеленом које урезује црно
на
гроб почетка
Нису
знале да се живот тајном стазом
враћа
преобучен
за друго време
за
нове рокове и нове ограде
Песма
из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нови Сад, 1994.)
Нема коментара:
Постави коментар