ODBRANA IZBORA - ZORAN M. MANDIĆ

                          ODBRANA IZBORA - ZORAN M. MANDIĆ

ЖРТВА КОЈА ЋЕ САВЕСНО ЧУВАТИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЖРТВА КОЈА ЋЕ САВЕСНО ЧУВАТИ

Жртва која ће савесно чувати

оквир од свиле са поставом од

седефа

непресушну инспирацију сећања

лирских пасуса слика

извезених златним жицама и срмом

Луцидним бележницима сензација

није промакао податак

колико је недодирљиви Бог

обожавалачки чувао инспирацију

Место Поезије

Све је оквир говорио је Душан Силни

Чак и онда када рушиш његов Кинески

Зид у померању претвара се у зид

Песма (стр. 42.) из књиге ОКВИР (Центар за културу, Библиотека Дуборез, књига 6, Едиције Браничево, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011) 

ВАКУУМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВАКУУМ

            Он је увек, у преводу са латинског – празан, негде - ИЗМЕЂУ. А то „између“, као реч, или појам, означава нешто сасвим - ПРАЗНО.Ненасељено, одсељено, или исељено. Нешто, како то наводе писци Википедије, као „простор без супстанце“. Помислило би се – НЕМАТЕРИЈАЛНО. У нематеријалном. Историчари и тумачи ваздуха би рекли – БЕЗВАЗДУШЈЕ. Или, апсолутна – КОСМИЧКА ТИШИНА. Оно „нешто“ где никада нико није био, нити ће ико икада бити. Неко ту „празнину“ гура и трпа у метафоричку заменицу – ТАМПОН ЗОНА. Залажући се при том за помоћно етимолошко значење дато кроз реч – БАРИЈЕРА. Или, преграда која нешто раздваја од нечег силовито страшног. Од ликова запањујућих пошасти. Као што су: облакодерски таласи цунамиа, вулканска лава, метастазе злогласних карцинома, амонијак исцурео у неком градском насељу из лоше заштићених транспортних цистерни, атентат, државни удар, епидемије опаких заразних болести, као што су колера, куга,...

                Вакуум је као прзан излог чији подијум су напустили побеснели штрајкачи. Бесни незадовољници због понижавајућих плата, или надница. 

                Вакуум је и велико сидриште незнања. Са низом испразних претпоставки или, како би то филозофи рекли – СПЕКУЛАЦИЈА. А, у којима појмови  „празних излога“ брзо и скоковито прерасту у своје побуњеничке негације. У нагађања материјалног и нематеријалног порекла. Корена. И наслеђа.

Јануар 2019.  

МНОГО ТОГА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МНОГО ТОГА

Много тога је

Нагурано

У мојим песмама и

Малим насловима

Много

Избора речи

Речи избора

Избора избора

Читава правописна

Шума је у њима

Суверено

Са нагађањима

Сваког њеног стабла

Која ничу и живе

У миленијском миру

Као митови

После постављања

На своја постоља

Нека тај мир објасни

Разлоге рађања и

Писања мојих текстова

Нека се он и потпише

Испод њих

А мене

Када време дође

Нека

Смести у тишину гробнице

Правописне шуме

Првог дана српске Нове године господње 2019.

ПОДВАЈАЊА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОДВАЈАЊА

(ПОНЕШТО О ТАКТИЦИ ФУДБАЛСКЕ ИГРЕ И ИЗВОРИМА ИРОНИЈЕ)

                Модерни српски „језикословци“ воле да уместо речи – ПОДВАЈАЊА, користе множину туђице – ФАВОРИЗАЦИЈЕ.

                Подвајања су акције својтања нечега, а тиме и истицања, на рачун, или штету, других - ПРИМЕРА. Из ових, или оних, разлога. Најближе оним како то раде савремени лобисти, односно букачи. Или, моћни одлучиоци, који подвојенике, или подвојенице, сматрају и регрутују, као своје фанове на друштвеним мрежама.

                А, те подвојеничке војске најверније личе на људе-креатуре без: самопоштовања, сопстевног става, укуса, морала, интелекта и маште. На људе: превртаче и пришипетље... који би на „велико“, или „мало“ продали и своје најдрагоценије фанове. Када за то дође време, или се „баци коцка“. Наравно, не „Рубикова“ за чије бацање је потребно да бацач има: машту, чуло за преглед ситуације, интелект, добре нерве, мишиће, па и коцкарски дух.

                Подвајање је и својеврсни модификовани облик присвајања. Нешто као изотоп, као озон који се љути када га удишу: људи, биљке и животиње. И, не љути када сам себе „једе“ и „пије“ да би о(п)стао за трпезом стања, које људима, у временском кључу, означава појам – СТВАРНОСТИ. Да би тај метафорички изотоп, или озон контролисао – СТВАРНОСТ. Њену дипломатију. И њене билетералне односе са прошлошћу и будућношћу.

                Подвајање није увек, како је то изустио један недовољно запамћени филозоф – ОПОЗИТНО СТАЊЕ ИЗДВАЈАЊА. Оно је више, као нешто – ИЗА. Иза могућности да се преобличи у маску и с њом заклања (скрива) све време док се служи са туђим (другим) – УКРАДЕНИМ или ПОЗАЈМЉЕНИМ ИДЕНТИТЕТОМ.

                У фудбалској игри подвајање је популарно под именом – УДВАЈАЊЕ. Када се најбољи противнички фудбалер „удваја“. На начин да га у његовим: акцијама, дриблинзима, 'шутевима и центаршутевима, чувају по два одбрамбена супарничка играча. Један са „северне“, а други са „јужне“ стране игре. И њених смерова. Док су бокови игре ослобођени таквих тактичких акционих поставки и обавеза.

                Ових неколико редова о једном од модела тактике фудбалске игре, као заједничком сликовитом наводу у овом тексту, такође су један од облика подвајања зарад потребе у формулисању и дефинисању оног „што је писац хтео да каже“. А, да га при том – РАЗУМЕ ЧИТАЛАЦ.

Другог дана Светог Јована Крститеља господње 2019.

ИЗДВАЈАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗДВАЈАЊЕ

(О МУВАМА И ЗАШТИТИ ЊИХОВЕ ВРСТЕ)

            Најтеже је између добрих ствари издвојити – НАЈБОЉУ...  Као, што се, још увек, са сигурношћу  НА ЗНА, колико се појединац може издвојити из: групе, тима, састава, екипе, одреда, гомиле...у поступку „само“, или „про“ – ОЦЕЊИВАЊА. Издвајање у многоме зависи од својих издвајача и оцењивача. Нарочито од оних склоних узимању мита и качења за друге корупцијске мамце и лепокове. Некада на држачима тих лепкова, окачених о кућишта лустера, они личе на – ЗАЛЕПЉЕНЕ МУВЕ. Сећам се да је мајка такве мухуловке, током нашег детињства, куповала од једног накупца из комшилука, који их је набављао у суседној Мађарској. Морам, у овом тексту, да истакнем и свој детињи утисак, који преточен у слике, и данас, после толико година: гледања и претакања – НОСИМ СА СОБОМ. Као нотес, мобилни тачскрин телефон, или лично наоружање, а који се односи на – МУХОЛОВКЕ ИЗ МАЂАРСКЕ. Суштина тог утиска је да и похватане, или прилепљене јадне, али веома досадне, муве, на муволовкама из Мађарске личе на- ИЗДВОЈЕНЕ актере у борби против ширења разноразних зараза, које су досадне муве „дисциплиновано“ – ПРЕНОСИЛЕ. Данашњи, у многоме модернији – СВЕТ, убија муве нечујним смртоносним – СТРУЈНИМ ТАЛАСИМА. Па, је зато баш данас, у овом трећем миленијуму, битно смањен број и улога – МУВА. А, моје задовољство је – ВЕЛИКО, што ми је успело да ево нешто напишем и о – МУВАМА. Али, не као о – ВРСНИМ ЛЕТАЧИМА, него, као о – ОПАКИМ ПРЕНОСИОЦИМА ЈОШ ОПАКИЈИХ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ.

И, да не заборавим, данас ћу завршити и опширно писмо, адресирано на Министарство заштите човекове средине Републике Србије, да се што пре направи програм за заштиту мува. Како не би дошло до њиховог трагичног истребљења. Желим, на тај начин, да их – ИЗДВОЈИМ. Као равноправну врсту коју је Бог створио заједно са: човеком, биљкама, животињама, вирусима и бактеријама. Која, уз одређене мере преваспитавања – ТРЕБА И ДАЉЕ ДА ЖИВИ.

На Светог Јована Крститеља господње 2019.

ИЗАЗОВ(И)

                                                     Имање дворца Фантаст

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗАЗОВ(И)

                Ево, коначно, на дневни ред мојих „малих наслова“ дође, стиже та чудесна, вишезначно одредничка, реч – ИЗАЗОВ. Равноправно са својом – ЈЕДНИНОМ и МНОЖИНОМ. И, одмах: да се ауторски испрсим у противљењу да се та „одредница“ не меша с речју „мотив“, Која, наводно долази из неког собичка, или, ако хоћете: лажног западњачког „апартмана“ енглеског језика и његовог речника. У коме изгледа ништа није његово, већ само она (пре)узета и вешто префарбана, и то прво темељном бојом, грчка и латинска лингвистичка и порекла. И етимолошки корени.

Али, да се, ипак, након овог уводног одељка, вратим: наслову, како не бих лутао и залутао: улицама, сокацима, булеварима и „пречицама“ с којима су ишарани, а Бога ми, и израњавани „рукавци“ (да не кажем дигресије) мојих шетњи. И шестарења. Отргнутих од мог, у сваком тексту постављеног, списатељског управљача. Који је научен да се служи мојом књижевном памећу. И, уз помоћ ње: освојеним и усвојеним – СТИЛСКИМ ФИГУРАМА.

Изазов(е) сам одувек, признајем: ДОЖИВЉАВАО, као разврставање издвојених фигура покретача унутрашњих односа мог бића. Међу којима се све надмоћније надмеће, па и намеће – ПСИХОЛОГИЈА, као велики центар мешетара неког тајног друштва: живих и мртвих песника. Или, слободних зидара, који масонским рукописом, на најупечатљивије подигнутим зидовима стварности, односно њених тргова и стадиона: цртају и боје ликове својих опредељења. Која ће славити, или за њима туговати и жалити у „дубокој црнини“. Ако, им их неко: отме, бомбардује, или поруши. Или, наружи: КЛЕВЕТАМА И ЛАЖИМА.

То – ЗА МЕНЕ, значи да ме изазов увек: подстиче, гура, или вуче за нос – НАПРЕД ИЛИ НАТРАГ. Са Сизифом, или без њега. За катедром (наставничким столом), или на распећу: између,чијих катета, или кракова, опрезно, и са пуно надахнућа: тамо – амо, кретао, још увек - ОСПОРАВАНИ ИСУС ХРИСТ. О, коме и неталентовани сликари све брже журе: да кажу по коју преличну  своју – ГЛУПОСТ. О, рецимо: историјском пореклу – (НЕ)УМОРНОГ ХРИСТА.

Изазови су, најсличнији, изгледу позлаћене чиније, из једне моје песме, из које је наша мајка, узимала на „дуг“ - „НАЈЛЕПШЕ ПРИЧЕ СВЕТА“. Да би нам што јасније и сликовитије протумачила његове – РУЖНЕ СТРАНЕ. Добро маскиране и сакривене код јатака у насељу речи: ИСТОК, ЗАПАД, СЕВЕР И ЈУГ.

На крају- морам да кажем и ово: да ми у овим неопрезним годинама, обузетим старењем и заборављањем – ИЗАЗОВИ, све више и више, личе на запишане аутобуске и железничке станице. Неко ће од читалаца приупитати: КОЈЕ И ГДЕ? Па, највише оне – ОДГОВАРАМ, које се налазе у: Лондону, Берлину, Риму, речју на „западним страницама и литицама“ стварности, а не само у: СРБИЈИ.

На Светог Стефана господње 2019.