ИЗДВАЈАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗДВАЈАЊЕ

(О МУВАМА И ЗАШТИТИ ЊИХОВЕ ВРСТЕ)

            Најтеже је између добрих ствари издвојити – НАЈБОЉУ...  Као, што се, још увек, са сигурношћу  НА ЗНА, колико се појединац може издвојити из: групе, тима, састава, екипе, одреда, гомиле...у поступку „само“, или „про“ – ОЦЕЊИВАЊА. Издвајање у многоме зависи од својих издвајача и оцењивача. Нарочито од оних склоних узимању мита и качења за друге корупцијске мамце и лепокове. Некада на држачима тих лепкова, окачених о кућишта лустера, они личе на – ЗАЛЕПЉЕНЕ МУВЕ. Сећам се да је мајка такве мухуловке, током нашег детињства, куповала од једног накупца из комшилука, који их је набављао у суседној Мађарској. Морам, у овом тексту, да истакнем и свој детињи утисак, који преточен у слике, и данас, после толико година: гледања и претакања – НОСИМ СА СОБОМ. Као нотес, мобилни тачскрин телефон, или лично наоружање, а који се односи на – МУХОЛОВКЕ ИЗ МАЂАРСКЕ. Суштина тог утиска је да и похватане, или прилепљене јадне, али веома досадне, муве, на муволовкама из Мађарске личе на- ИЗДВОЈЕНЕ актере у борби против ширења разноразних зараза, које су досадне муве „дисциплиновано“ – ПРЕНОСИЛЕ. Данашњи, у многоме модернији – СВЕТ, убија муве нечујним смртоносним – СТРУЈНИМ ТАЛАСИМА. Па, је зато баш данас, у овом трећем миленијуму, битно смањен број и улога – МУВА. А, моје задовољство је – ВЕЛИКО, што ми је успело да ево нешто напишем и о – МУВАМА. Али, не као о – ВРСНИМ ЛЕТАЧИМА, него, као о – ОПАКИМ ПРЕНОСИОЦИМА ЈОШ ОПАКИЈИХ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ.

И, да не заборавим, данас ћу завршити и опширно писмо, адресирано на Министарство заштите човекове средине Републике Србије, да се што пре направи програм за заштиту мува. Како не би дошло до њиховог трагичног истребљења. Желим, на тај начин, да их – ИЗДВОЈИМ. Као равноправну врсту коју је Бог створио заједно са: човеком, биљкама, животињама, вирусима и бактеријама. Која, уз одређене мере преваспитавања – ТРЕБА И ДАЉЕ ДА ЖИВИ.

На Светог Јована Крститеља господње 2019.