ПИТАМ СЕ И ЖАЛИМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПИТАМ СЕ И ЖАЛИМ

(Песма за Волођу Мајаковског)

Понављање ни једног детаља

Фрагмента а камо ли

Целина нечијег дела

Није потребна правом

Песнику у његовом делу

А тих понављања

Као смешно неуспелих

Реприза

Има много код много других

Скрибомана и пискарала

Зато се питам

Шта ће им то

Питам се и жалим их

Вероватно је то тако

Што постоје песници који

Не јуре своје песме

Које сваки пут код њих

Међу  њихове папире и оловке

Оне долазе саме

Куцајући нежно на врата њихове

Поезије

Која увек треба изнутра закључавати

Због провалника и насилника

Постмодернистичких спадала

Који би станодавцима  да украду

Лаптопове

Скице и архиву

И оставе иза себе велики

Неред  у топлинама

Њихових кућа

Зато не треба патити од

Великих поезија и великих речи већ само

Брижно (са)чувати оно што се има

Волети своју поезију

Као и све остало од Бога и његових дарова

Па чак и по цену како једном можда

Преслободно написах да

Мало више од других волим

Песника Мајаковског

Једном ћу ваљда сакупити потребно стрпљење

Да  би макар мојим читаоцима објаснио

Шта је за мене

Поезија

А шта Бога ми

Није

 3. октобра господње 2019.