ЗОРАН
М. МАНДИЋ
У КАФИЋУ СВЕТЛОСТИ
На
позив
Удружења
посматрача
Који
посматрају и своје
Маленкости
Присуствовао
сам дружењу
У
једном небеском кафићу
Светлости
Николе Тесле
Где
сам за једним од столова
Затекао
мог рођеног брата
Душана
Мандића (1948 – 20007)
Како
уз познато апатинско
Јелен
пиво
Игра
шах са Николом Теслом
Током
дружења одржано је
Предавање
у оквиру ког су
Говорили
посматрачи Света
Изнутра
Одозго
Одоздо
и споља
Који
између осталог имају
Способност
да посматрају
Кретања
Понашања
и реакције
Својих
маленкости
Било
је узбудљиво чути
Како
они после таквих праћења
Записнички
исписују дисциплинске
Прекршајне
и кривичне пријаве
Против
себе
За све
што нису урадили
Пропустили да ураде или
су
Погрешно
поступали
У жару
расправе
Након
оджаних предавања
Мој врли
брат умало није
Матирао
Николу Теслу
Коме
је у шаховској партији
Попустила
концентрација
Али
све се као увек
Завшило
добро између њих двојице
Поделом
поена
Ремијем
Пошто
је мој брат неприметно
Напустио
небески кафић
О коме
је реч у овој мојој
Првој прекограничној песми
Ја сам
се пробудио
У
сопственом кревету
И
убрзо схватио
Да је
то било само једно од
Низа
мојих необичних путовања
У сну
а све искључиво
Захваљујући
мом брату Душану и
Николи
Тесли
Написано првог дана октобра господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар