ЗОРАН М. МАНДИЋ
САН О ЗАТВОРУ
Волео
бих
Да ми
се остварио сан
О
непознатом затвору
У који
сам добровољно
Хтео
да одем да би
У
његовој тишини завршио
Писање
својих књижевних
Рукописа
о прошлости
Која
је увек уз нас
У нама
и посматра нас
Чак и
оне који немају шта
Понудити
јер су увек били
Они
који су покушавали да
Другачије
нешто о нечему
Представе
иако обично нису
Имали
шта да кажу
И тако
сам веровали или не
На
зидовима тишине
Непознатог
затвора из
Мог
неоствареног сна завршио
Писање
својих књижевних
Рукописа
Растерећен
страха
Да ће
их се докопати
Такозвани
савремени пророци
Који
су се усудили да кажу
Да од
промене времена
Зависи
колико ће људи
Некоме
доћи на сахрану
Зашто
Зато
што је по њима
Увек више оних
Који
када пада киша и
Оштро
дува хладан ветар
Не иду
ником на покоп и даћу
20. септембра господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар