ЗОРАН М. МАНДИЋ
НИКАДА
Никада
се не треба
Уплашити
читања
Неких
књига
Које
су
Рецимо
написали
Берђајев
Кјеркегор
Ниче
Сартр
Сиоран
Достојевски
Без
обзира што се ни
У
читању не зна
Ко за
кога ради
Поготово
ако се
Неважне
али и кључне
Ствари
успут дешавају
Да ли
због тога што их
Нисмо
оставили на миру
Илити
да мирују
Или
због непослушности
Да
никада никога
Не
позивамо и не водимо
У
најгоре време свог живота
Читања
Размишљања
Кајања
(Пре)сабирања
и
Писања
Да ли се све то десило
Што
смо се претерано
Ослањали
на речи
У
чијим реченичним
Повезима
смо прочитали
Да су
Срби стар народ
Али
веома отпоран у
Непримереној
наивности
Која
личи на једну
Аутономну
биохемијску
Лабораторију
Осећања
и страсти
Ипак
песници су најближи
Признању
да сви Божији изуми
Имају своје
слабости
Наслеђене
Стечене
и
Измишљене
Као
реке које упорно
Теку
низводно
17. септембра господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар