ЗОРАН М. МАНДИЋ
ИЗ МЕНЕ ПЕВА
Из
мене пева
Онај
кога не знате
Кога
никада нисте знали
Али
који пише
За
Њега и
Пева
за Вас
Ма где
Ви били
Окретали
се око себе
Око других
Насумично
одабраних
Са
Галилеом Галилејем
Који
је рекао да су
Све
истине лако схватљиве
Ако се
открију
Те да
је поента
Открити
их
Напаљене
у лежиштима својих
Семеринга
и амортизера
Звучника
и пригушивача
Мислим
да сам Ја тај
С
којим би Ви хтели
У
групи да певате
Мојим
гласом
Пишете
мојом руком
У мени
он станује да би
Могао
на миру да пише
Убадајући
копље оловке
У белу
заставу хартије
Да би
могао да излази
На
сцену и пева
Све
што је претворио у реч
У глас
У
ритам
Он је
своја апсолутна
Мелодија
Своје
мисије
Свега
и свачега
Што се
накупи(ло) као
Болесни
холестерол на
Зидовима
крвних судова
Он је
онај мождани удар
Кад
загрми
Као
српски трубач
Свирајући
одлучно кретање
У
напад
Не
дозволити
Не
(до)пустити
Да
било ко други уђе
У
редове и на слободну
Територију
Песме
А камо
ли да је окупира
Понизи
Из
мене пева
Заиста
Онај који се
Договорио
са својом Песмом
Када
ће да је напише
Можда
баш на овај Михољдан
Сећајући
се Галилеја
И
његових речи
А
рекавши
Не
осећам се обавезним да
Верујем
да је онај исти БОГ
Који
нас је обдарио разумом
Чулима
и интелектом
Имао
намеру да заборавимо
Како
да их користимо
На Михољдан господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар