СВАРОГ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СВАРОГ

Маштао сам

Младићки

Да као старословенски

Бог ковачког заната

СВАРОГ

Искујем сабљу

С којом ћу бранити

Сваку стопу Отаџбине

Моје

Мојих предака и

Мојих потомака

И с другим српским сабљарима

Не доспустити да их

Свеколика (не)људска гамад

Гази и ружи

Кроји и прекраја по својим

Сулудим рачунима и нацртима

Оштрећи на глупим тоцилима и

Са још глупљим брусевима

Смрдљиво крезубље у својим

Јадним устима

Без самогласника и сугласника

А све то са жељом да на вековним

Поседима и огњиштима у

Туђим двориштима

Буду своји на свом

Као да им је то било ко дао и

Препустио у име Бога и то онога

У ког не верују

И ево док писах ову песму

Моја сабља засија пред

НАШИМ БОГОМ

НА НАШЕМ

СРПСКОМ СУНЦУ

У недељу/14. јула/господње 2019.