КОГА ВРЕМЕ ВИШЕ ОБОЖАВА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КОГА ВРЕМЕ ВИШЕ ОБОЖАВА

Незамисливо ми је

Да погодим

Кога време

Између две

Племенитости

Да не кажем

Окрњене или

Оронуле

Више обожава

МАТОРОГ КОЊА

Или

МАТОРОГ ПЕСНИКА

Волео бих

Да је предност

На страни

Маторог коња

И ако не би било тако

Ја му уступам

Све предности Света

Онолико колико се

За то највише може

Заложити моја

Маленкост

Субота, 16. новембра господње 2019

ИЗНЕВЕРАВАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗНЕВЕРАВАЊЕ

Увек те први

Онај кога највише

хвалиш

Изневери и остави

На цедилу

Зато такве

Никада не призивај

Нити учлањуј у

Гнездо својих осећања

Остави се

Сентименталних

Путовања других

У себи и

Кроз себе

Пусти их да

Прођу поред тебе

Да би са добраног

Одстојања  

Као претњу

И упозорење

Сачувао ликове

Њихових

Дволичних погледа

Из Света који те

Недобронамерно

Окружује и вреба

Да ти из из зависти и

Патолошке љубоморе

Нашкоди

Субота 16.новембра господње 2019.

ВЕЖБАЊЕ ПОСТИЗАЊА САВРШЕНСТВА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВЕЖБАЊЕ ПОСТИЗАЊА САВРШЕНСТВА

Песници

Па и други писци

Упорно вежбају

Постизање савршенства

А они то комично чине

Фуговањем размака

Између редова стихова и

Постављањем изолације

Од стиропора

На спољне зидове

Својих реченица

А истина је да у том послу

Само губе драгоцено време

Због трагичног незнања

Из кога су могли сазнати да

Не постоје литерарна савршенства

Као што не постоји време

Нарочито оно које би могли да

Позовемо да сведочи

Зато никада не очекуј нешто

Што не може бити учињено

И не маши и

Не јадај се пред

Савременим књижевним патуљцима

На трећу свету новембарску недељу господње 2019.

ДЕФИНИЦИЈА ОРИГИНАЛА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДЕФИНИЦИЈА ОРИГИНАЛА

Уметност је

Наслањање на претходно

Изражене идеје

Пре и после настанка

Света и његових

Белих и црних квадрата

Изгледа да су такозвани

Оригинали

Па чак у књижевности и

Уметности стигли на мрачну

Ивицу свог опстанка

Баш као у добро смишљеној

Игри тронова

На тему бесконачно ништа

Са приказом света

Пре стварања

На Светог Архангела Михајла господње 2019.

ЧИТАЈТЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЧИТАЈТЕ

Читајте

Браћо и сестре

Док су вам

Још увек

Сви телесни делови

На окупу и

Чувајте се времена

Које вас мерка

Вреба

Скоро иза сваког

Ћошка

У које залазите

Као пред

Зид плача

Не будите лењи

Исплачите се

Сами над собом

Јер време не плаче

Ни за ким

Субота, 23. новембра господње 2019.

А ДАНАС СЕ ВЕТАР БАШ ИСПРСИО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

А ДАНАС СЕ ВЕТАР БАШ ИСПРСИО

А данас се

Ветар баш овде

Усред бачке депресије

На Дунаву

Испрсио

И дува ли дува

Као суманут

Скоро да ме је

Баш он

Без саучесника

Све са банкоматом

Војвођанске банке

Одувао у ову песму

Александра Блока

Ужасне су вечери

Хладне

Субота 23. новембра  господње 2019.

ЗНАМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗНАМ

Знам

Да у мени постоји и

Онај други који се

Притајио

Као поткожни чир

Који се непрестано

Пуни гнојем да би

Пукао

Као позив на

Непослушност

Као урлик дивљих звери

Када нападају

Слабашне жртве

Нејаку младунчад

Домаћих животиња

Некада и неопрезне људе

Без оружја

Знам

Да притајени господин

У мени

Премерава своје шансе

Да изађе и

Надмаши ме у свему

Првог дана новембра господње 2019.

ПРЕТЕЗАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРЕТЕЗАЊЕ

Адам и Ева

Непрестано се

Претежу

У мени

Док се Ева нећка

А ја се мењам

У свим лицима

Једнине и множине

Поручујем

Мојим уходама

Да је мој

Рукопис нечитљив

И неразговетан

Те да су џаба кречили

Пишући рецензију

За њега на тему

Дубоких унутрашњих

Претезања

У мени

4. новембра господње 2019.

ПРОЦЕСОР

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРОЦЕСОР

Процесор је

За многе

Асоцијација  на

Мозак и

Његове способности

Да помоћу синапси

Умрежава

Легије неурона и

Њихових армија

Та иста асоцијација

Прелива се и на

Метафору за софтвер

Који када се прикључи

На један или више

Екрана

Емитује разне слике и

Текстове као онај

Има да нас Срба има

Као што ће увек бити

Николе Тесле

Без кога не би било ни

Процесора

Ни цитираног текста

Има нас Срба да има

Јер ко би без нас боље

Разбијао шаблоне

Националних и политичких

Заједница и њихових

Суверених идентитета

Са свим што је Српство

Створило уз божју помоћ

24. октобра господње 2019.

ОТПУСТИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОТПУСТИ

Најфаталнији су

Отпусти

С којима смрт

Без сентименталности

Ни по  бабу ни по

Стричевима

Ставља тачку и

Прекида

Зауставља сат живота

Сваког божјег раба

Она то чини уз помоћ

Ходометра

С унапред записаним

Бројкама

Направљених корака

И пређених километра

Који за њиховог мандата

(У)чинише

Сваки божји раб

На свој начин и

Брзином  резумевања

Свог кретања и односа

Са Творцем

Који с истим осећањима

Прави и штити простор

На Земљи

За сваког божјег раба

Без обзира на његово

Име

Презиме

И чланство у политичким

Владиним и невладиним

Партијама

Странкама и

Организацијама

4. новембра господње 2019.

КУПЉЕЊЕ ИСПАЛИХ ЛИСТИЋА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КУПЉЕЊЕ ИСПАЛИХ ЛИСТИЋА

Моје уходе

Свакодневно ме

Пратећи

Не одустају од

Вреле наде

Да ће за мном

Покупити

Испале листиће

Из мојих џепова

На којима сам

Наводно скицирао

Нацрт за моју

(Ауто)биографију

А у којој је уписан

Датум мог одласка

С овог света

Они то чине из страха

Да ме у одласку не

Предухитре

И оставе да баш Ја

Потпишем

Завршни рачун

Њихових живота

Што би све њихове

Наде

Дотукло до краја

Надања

5. новембра господње 2019.

ПЕСМА МОРА ДА МИ ВЕРУЈЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПЕСМА МОРА ДА МИ ВЕРУЈЕ

Песма мора да ми

Верује

Док је пишем

И да буде потпуно

Сигурна

Да сам њен писац

Родитељ

Који жели да је

Ослободи свих облика

Потешкоћа

Нарочито оних

Које су измислили

Џелати

И употребили их

На њеном телу

Можда зато толико

Крвари док је пишем

И тражим доказ

Да ме окриви

Учини неписменим

Да ме расписмени

Пре него што бих пожелео

Да је потпишем

А ваљда бих и ја требао

Да верујем песми

Коју сам изнутра и споља

Обрисао у својим очима

И потом нестао у пустињи

У којој више нико не пише

Нити (се) описмењава

На Митровдан господње 2019.

О БОЛУ И ПШЕНИЦИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

О БОЛУ И ПШЕНИЦИ

Знам да ме тело

Више не слуша

Нити престаје да

Трули

У свакодневним

Јадањима

Када се бол у њему

Спушта с једног на

Други ниво

И расте

Нараста

Као пшеница

Коју пожњевну

Не једу више

Ни људи

Ни животиње

На Митровдан господње 2019.

АУТОРИТЕТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

АУТОРИТЕТ

Ауторитет је

Као мисаона

Физичка или

Метафоричка

Фигура

У заблуди

Ако мисли

Да се

Тек тако

Докопао трона

Ауторитета

И високог степена

Његове уважености

Зашто

Зато

Што тај трон и

Та уваженост

Не постоји

Као што то данас

Не уважавају

Интернет и посебно

Фејсбук

У својим немуштим

Дијалозима са

Митологијама и

Поетикама

Са естетикама и

Етикама

Али џаба им било и

Интернету и

Фејсбуку

Када даноноћно

Не излазе на

Чист ваздух

И чаме у соби

Као у затворској ћелији

У којој је чамио

Наркобос

Пабло Ескобар

На Дан сећања на пад Берлинског зида

господње 2019.

ТРПЉЕЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТРПЉЕЊЕ

Најпривлачнији сам

Био себи

Када сам хтео

Волети

Када сам у том

Науму

Изговарао фразу

Позајмљену из неког

Филма

А која гласи

Љубав се гради жртвама

А не доларима и

Другим парама

Моја самопривлачност

Уселила се у мене још

У младости

И прати ме као

Љубоморни муж

Своју жену

Трпим

И не дам се

Чекајући да

Позајмљене  фразе

Вратим у њихова

Матична лежишта

И наставим пут

На коме ћу ваљда

Престати да мислим

О самопривлачности

И жељи да с Нарцисом

Попијем неколико пива

У његовој или мојој

Кафани

Све остало ми је

Непотребно и

Превише различито

У односу на сличности

Које сам спонзорисао

С неколико

Мојих песама

За које ће им музику

Написати мој син

На Дан обележавања пада

Берлинског зида господње 2019.

ХОЋУ ДА (НЕ) БУДЕМ МАКОВО ЗРНО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ХОЋУ ДА (НЕ) БУДЕМ МАКОВО ЗРНО

Хоћу

Да (не) будем

Као

Маково зрно

Да никада не

Нарастем

Да ме нико лако

Не угледа

Сагледа

Не  (у)види

Да би се

Мерио

Поредио

 Са  мном

Или ја с њим

У маленкостима

Као ономад

У  гостима

На слави

Неке метафоре

Лепше или

Ружније

Боље је да не

Будем

Ни маково зрно

Како се оно

Не би ваздигло

И на мојим крилима

Летећи

На сав глас

Хвалисало

Како ме је

Победнички

Надмудрило

Надвисило

На Дан пада и рушења берлинског зида

господње 2019.

САДА ГЛАСАЈУ МОЈЕ СУМЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

САДА ГЛАСАЈУ МОЈЕ СУМЊЕ

Сада уместо

Мене

Гласају моје

Сумње

Свака са својом

Уходом

Које ме прате

Од времена када

Одбих

Да као просјак

Прихватим све

И одрекнем се свог

Ега

И осталог свега

Осталог

Што ме у њему

Буди и

Што ме ослобађа

И што ми суди

На почетку и

На крају

Где стају и престају

Сви тренуци лепи

Далековиди и слепи

Где се као кад

Храбро севне муња

Јавља да гласа и

Уместо мене

Моја сумња

На Дан обележавања победе и

Потписивања примирја у Првом

светском рату господње 2019.

ЈА НЕ ШАПУЋЕМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЈА НЕ ШАПУЋЕМ

Ја не шапућем

Ја певам

Бог ми не да

Да се разнежим

И да на киоску

Једног

Аеродрома

Купим

Три флаше

Пива

Цигарете и

Презервативе

Зар не чујете

Да и у овој песми

Не шапућем

Да претворен у мету

Пушим последњу

Цигарету

С киоска оног

Електричног

Аеродрома

На Дан обележавања победе

и примирија у Првом светском рату

господње 2019. 

ПОДУПИРАЧ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОДУПИРАЧ

Подупирач је

Увек негде доле

У мање осветљеној

Зони

Као отирач

Као подизач

За веровати је

Да он све што ради

Чини то из љубави

У његовом раду

Најтеже је  гледати

Како му помажу

Упирачи са бочних

Страна

Који се својски упиру

Да најстрашаније

Примере неуспеха

Одрже у животу

Упирача

Оних истих који

Гологлави под

Теретом високог

Притиска сатима

Стоје на на врелом

Отвореном  

Сунцу

Онако како се

Изложени

Керамички предмети

Скулптуре и слике

Понашају на париским

Изложбама

29. октобра господње 2019.

ЦВЕЋЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЦВЕЋЕ

Цвеће је

Незаменљива елитна

Гарда естетике

Широм отворен прозор

Лепог

Мириси цвећа представљају

Царство асоцијација

Емоционалних и еротичких

Па и наративних у расправи

О њиховој незаобилазности

Без којих не би било уметности

Сликарства и архитектуре

А вероватно ни музике

Најбољи сликари сликају

Са тим мирисима

Остављајући палете са

Пигментима боја

Својим ученицима

Да се вежбају у опонашању

Кистом

Говора божанских мириса

Цвећа

Али још нико није

Насликао тајне које цвећа крију

Ни Ван Гог ни Љуба Поповић

Можда је то само пошло

С кистом у руци

Милораду Бати Михаиловићу

Цвећа

Своје тајне које љубоморно крију

Једино на моменте одају

Откривају

Неком од изузетних песника

Оних који никада не заборављају

Да их заливају и разговарају

С њима

При крају друге јунске

свете недеље господње 2029.