ЗОРАН М. МАНДИЋ
ТАМО ДАЛЕКО
Тамо
далеко
Где
постојим
Уместо
себе
Као
помоћник
Свог
(не)постојања
Све
више измичем
Са
клизаве плоче
Општег
Непостојања
На
чијем папиру је
Аристотел
исписивао
Своје
мисли о
Тиранину
Који
је патолошки
Непрестано
и
Незасито
Без
ваљаних разлога
Понижавао
и урнисао
Своје
јадне поданике
Тамо
далеко
Где
(по)стојим
Као
охрабрени
Ваздигли
црв без
Панцир
кошуље и штита
Васцели
свет се
Стропштао
са светог
Троношца
У
понор страха од
Силних
начина бирања
Живљења
Умирања
и непоштовања
Близине
с које и није
Било
тешко устрелити
Будног
тиранина док се
Ругао
невиностима својих
Престрашених
јадних поданика
Тамо
далеко
У ни у
чему није удобније
Од
овог овде близу
Срцу
Оку и
Нишану
На
Спасовдан господње 2020.
Нема коментара:
Постави коментар