ГАЛЕРИЈА „СПИРАЛА“

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГАЛЕРИЈА „СПИРАЛА“ 

            Морам да признам да се, често у мислима, са осећањем  велике носталгије и присуства „даха“ предивних успомена, враћам у Прибој, граду, који много од своје историје, лепоте и културе, дугује зеленој трансверзали реке Лим. Граду у коме живи и ствара сликар ДРАГАН НЕШИЋ, члан УЛУС-а и професор физике који је годинама са својим, колегама просветарима изводио генерације прибојских гимназијалаца. И управо у згради гимназије некада, сада већ давно, а према календарском рачуну – пред више деценија, Драган Нешић је, уз благослов руководећих запосленика и надлежних инстанци, основао ЛИКОВНУ ГАЛЕРИЈУ „СПИРАЛА“. Захваљујући њему, у њеном магичном простору, организоване су бројне самосталне, колективне и међународне изложбе: цртежа, фотографија, графика и слика. Таквим радом галерија се прочула диљем бивше Југославије и садашње Србије. Кроз њу је са својим радовима продефиловао велики број значајних сликара. Сећам се да су на плакату за мото, једне од заједничких изложби, истакнуте  речи великог Леонарда да Винчија, аутора чувеног портрета Мона Лизе, са којим се он обраћа имагинарном сликару: „...Гледај да узмеш добре делове многих лепих лица, а ти лепи делови треба да буду складни више по општој оцени, него по твом суду; могао би да се превариш када би узео лица која су слична с твојим, јер, изгледа, да нам се такве сличности често свиђају, те ако си ружан, нећеш изабрати лепа лица и правићеш ружна лица као многи сликари код којих често фигуре личе на мајсторе. Због тога узми лепоте као што ти кажем, и њих запамти...“. Уз ово сећање, окићено Леонардоовим речима написаним у славу лепоте сликања, навео бих и податак, као неку врсту историјске чињенице, да сам некада давно изабран у Савет Галерије „Спирала“ у који су још поред мене и Александра Јеркова ушли и сликари чланови УЛУС-а: Никола Вукосављевић, Владета Живковић, Добрица Кампарелић и Драган Нешић, као уредник програма.