ЗОРАН М. МАНДИЋ
РАЗВИЈАЊЕ ОДРЖИВЕ ЗАВИСНОСТИ
Мислим да је време и тренутак
да се каже, или упери прст, на „истину“, која за рађање зависности од тзв.
негативних страсти и порока,
највише„оптужује“ хемијске супстанце познате под заједничким именом,
илити имениоцем – дрога. И, то без обзира, како се она, овако или онако, директно, или, индиректно: орално узима, венозно убризгава, или ушмркава
у организам да би се нахранила „животиња пожуде“. Која с њим потом господари и
гура је све дубље у амбис: болести, пропасти, криминала и готово неизлечиве
зависности. Фигуративно речено у свету се већ деценијама води „Трећи светски
рат“ против такве пошасти, рат за истребљење, пре свега, актера у ликовима:
произвођача, узгајивача и дилера дроге и њихових комерционалних и логистичких
„уредника“, „режисера“. Помагача и јатака. У том опасном рату у коме се масовно
гине као некада у: Вијетнаму, Кореји, Хирошими, Нагасакију и где све не, као
1999. године у Србији, сурово и нељудски бомбардованој и ракетираној из
суперсоничних и „невидљивих“ авиона удружене казнено-експедицијске алијансе -
Европске уније са перјаницом налогодавне америчке господе из Пентагона –
неискорењива дрога се наводно још увек искорењује. Стотине и хиљаде људи дневно
умире на свим меридијанима, на све четири стране света, као од последица некакве
цунами пандемије. Међу жртвама највише је младих, а међу њима има несхватљиво
много малолетника и малолетница. Паркови, кампови и друга састајалишта препуна
су бачених искоришћених шприцева за убризгавање зла које олако узима животе. Наравно,
да сте се ви, евентуални читаоци овог текста, сведoци и корисници интернета и
друштвених мрежа, већ упознали са природом садржаја ових навода. И да то није,
никакво епохално, или спектакуларно откриће.
Повод за изношење оваквог мишљења узрокован је
сумњом у постојање „чисте намере“ када је у питању претварање роба у новац, а
затим издвајање профита из њега, као количине из које се намирују, како видљиви
(легални) тако и невидљиви (нелегални) актери компликоване тржишне сцене.
Зашто, ово сумња – питање је, које „пада“ нарочито у тренуцима избијања
„западних“ и „источних“ гејзира неубедљивих истина и лажи. У тренуцима, када
без већих друштвених отпора тече и развија се добро организована тзв. одржива
зависност. Та добра организованост замишљена је и акционо спроведена, како
споља тако и изнутра. Зато су све оправданије сумње да се „фантомски“, од
стране непознатих произвођача у: храну, светски брендоване напитке и лекове,
стављају разни адитиви, као опасни деривати дрога – који деценијама опстојавају
на свом мистериозном „путу развијања
одрживе зависности“. А, реч је о путу нечувене пљачке и тако већ осиромашеног
„дрогираног“ народа, како на „истоку“, тако и на „западу“ све: сивље, ружније,
болесније, зараженије и запуштеније „зелене“ планете – ЗЕМЉЕ.
Нема коментара:
Постави коментар