ЗОРАН М. МАНДИЋ
НИКО ВИШЕ НЕ ВИРИ ИЗ ЈАЈЕТА
Усред
посрнулих ликова
мале
сенке запркосише великим С.
Као по
ћилму размилише се шаре
знакови
и чворови
Наста
несводива узајамност
познатих
и непознатих околности
На
високој столици од полуосушеног
прућа
критичар
саставља азбучни речник
шифрира
околности у њему
испитује
језичке раздаљине које их
поспешују
у устима
у
облицима страсти слаткости
Усред
посрнулости
призори
прождиру неопрезне ликове
Опрезни
потом наваљују на призоре и
Једу
их са појединим ликовима
На сцени
великог ждрања нико није
поштеђен
Као да
су им ајкуле одгризле поједине
делове
тела
текста
Међу
сенкама пометња малих и великих
пометњи
презрели
песници међу њима усавршавају
алхемију
трулења језика
подзнакова
Нема
изненађења
Нико
више не вири из јајета
(1999)
Песма
(стр. 51-52) из књиге „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“ („Просвета“, Савремена поезија 2000,
уредник Чедомир Мирковић, Београд, 2000).
Нема коментара:
Постави коментар