ЗОРАН М. МАНДИЋ
СВЕ ШТО ДАЉЕ ИДЕМО
Све
што даље идемо
Пропадамо
дубље
У
бездан
Који
се шири у димензију
Неке друге
галактичке
Васељене
Који
нас без привилегија
Претвара
из једног у друго
Агрегатно
стање
Као
одраз некаквог
Мађионичарског
трика
Као
трачак вере
Наде
за обнављање
Бољег
сутра
Боље
чак и од себе
Стандардног
Свакодневног
А сада
из овог данашњег
Угла
гледано
Био је
то увек пост
Наспрам
жеље за његову
Лагодну
Супротност
2.
(По
себи)
Све
што идем даље
Све
више и више чезнем за
Николом
Теслом
С убеђењем
да би он
Испунио
моју велики давнашњу
Жељу
конструишући
Љубометар
Он би
направио и апликацију
За тај
мерни програм
Како
се даље не би мучили
С
рачуном времена
Колико
жанрова и праваца
Чини
љубав
Како
не би толико дубоко тонули
И
пропадали
Идући и
јездећи све даље
По
уклетом кругу
Како
то убедљиво смисливши
Записа
један песник
Можда
кругу смрти
Четвртак 25.јуна господње 2020.
Нема коментара:
Постави коментар