Крст на храму Сабор Светих Апостола на Дунаву крај Апатина
ЗОРАН М. МАНДИЋ
ИШЧЕКУЈУЋИ ДОДИРЕ
НОВОГ ПОЧЕТКА
Сумњам после сваког читања у погледу, који сам расипао на све што је од
различитих текстова изградило причу о теорији дубине.
О дубини теорије. О презиру оног, који је смислио игру, као начин завођења прозирне једноставности језика. Његових циљева. Пре него што се сазнало за напор човека да постане биће, које се игра са својим вишковима. И расипима. Биће које се игра са својим играма везаним за просечене стазе. Циљеве, који лебде. Предмете, који ходају. За смисао коме је сопствена независност једини улог у ономе што нема, ни смера, ни смисла. Што прекасно показује своје дарове у ликовима мирисних ноћи. И нечујних гласова – ишчекујући гласове новог почетка.
О дубини теорије. О презиру оног, који је смислио игру, као начин завођења прозирне једноставности језика. Његових циљева. Пре него што се сазнало за напор човека да постане биће, које се игра са својим вишковима. И расипима. Биће које се игра са својим играма везаним за просечене стазе. Циљеве, који лебде. Предмете, који ходају. За смисао коме је сопствена независност једини улог у ономе што нема, ни смера, ни смисла. Што прекасно показује своје дарове у ликовима мирисних ноћи. И нечујних гласова – ишчекујући гласове новог почетка.
Нема коментара:
Постави коментар