19. јануар 2017.

VALJEVO 2008.





                                                        Zoran M. Mandić i Aca Vidić
                                                 Valjevo, promocija MALI NASLOVI II
                                                                     2007.god.
                                                 
 ZORAN M. MANDIĆ

VALJEVO 2008.
(Prilog Istoriji odaha)

U Intelekti sam u
prijemnoj kancelariji
Glavnog valjevskog Dvorca
među malim i velikim naslovima
Ne-napisanim
udaljen od zvaničnih i nezvaničnih
spisa lokalne istorije
Ostavljen u garsonjeri da se odmorim
Susedna višespratnica zaklanja vidik
zelen je od prozorske zavese sa
slikom krivog tornja
Nepoznatog autora
Licemerje poznatosti prati me i na ovom
Putovanju
Ne uspevam da povežem detalje njihovim
prilozima ovom zapisu
Valjevo će itako potonji mapirati
prema nacrtima prethodnika
Pročitao sam da je jedan od njih tvrdio
da mu je uvek trebalo malo prošlosti
da bi se bolje snalazio u sadašnjosti
Ne zna se kako se uspevanjem
stiže do granice nepotrebnih stizanja
U stizanju neprestano kasni buduće
Sećanje
Seoba osećanja ubija dah
Ostavljajući Duhu da se razreši u sebi
pre-polovi puteve
Raskomada galerije mozaika
zabačenih podzemnih pećina stvaranja
tamo gde je IH učio reči rečima
hranio ih na pozajmljene bonove
Tonovima uzdaha i izdaha
Promičem Tešnjarem bez mogućnosti da
bolje dišem
Među prvopozvanim vojvodama
pariskim slikarima
srpskim pesnicima
Promicanje ih povezuje unutrašnjim nizom
Nesličnosti
Ni sam sebi ne sličim u sagledavanju
Drugog JA
Mučim se beogradskom geografijom u
valjevskom vilajetu krivih tornjeva u
preciznom komforu garsonjere
među malin na-slovima
Muka za odličnu ocenu sa mukom za
Priču
Ne-pominjem Pesmu
Suviše veliki valjevski na-slov za
njene manjkavosti
Kako se počne tako se i završi
Prodire IH-ov glas iz dubine progoretina
Reči
U digitalnom štampaču je ponestalo
crno-belog tonera
Lažno obojeni Svet na dlanu
čeka da odahnem
I evo
odahnuo sam u Valjevu
U njegovom obojenom crno-belom pejsažu


bez Istorije