ЗОРАН М. МАНДИЋ
ОДМЕТ(НИК)
(О
једначењу живљења речи у српском језику – прилог интелекту правописа)
И реч „одмет“, као „измет“, живи
у српском језику, пре свега, као
означитељ ружног, оног најружнијег, што се складишти и неразумно носи у
човековим цревима. Ове две речи значењски поспешују и бодре једна другу у
поступку отварања расправе о неправедно и неразумно истиснутим речима из
српског језика. А, судбина истиснутих из употребе српских речи више је него поразна, или боље рећи - кукавичка. На место истуснутих
речи у српском језику су се без плаћања икаквих: станарина, накнада, чланарина,
или пореза – безобразно сјатиле, настаниле и одомаћиле бројне туђице из
речничких складишта других језика: турског, немачког, француског, италијанског
и енглеског. И, управо овај закључак потегао је у мени жељу да своје есејморфне
„мале наслове“ ораскошим са још једним промишљањем, као што је и истакнуто у
наслову – речи „одмет(ник)“ са задржавањем на корену „одмет“. И, то поредбено с
речју „измет“, дакле - нешто што је поступке издвајања и одвајања корена речи
од њихових наставака, као у речи „одмет(ник)“ произвело, и прозвало, радозналу
слободу спајања наставка „ник“ са речју „измет“. Резултати таквих поступака воде ка
лепоти нових српских речи какве су: „одмет(ник)“, „предвод(ник)“,
„“губит(ник)“, „умет(ник)“... А, лепоте, без обзира, на годишта својих рођења, су
неуништиве и очаравајуће. Оне су те које мотивишу осмишљавање свега што је за
судбину сваког народа – драгоцено, као језик. Као фонетско савршенство српске
ћирилице. У одбрану тог типа лепоте у Србији треба да стану све њене: државне,
просветне, културне и остале институције, од оних школских и високо образовних,
па све до централе владе и њених министарстава и канцеларија, јер, само уз
постизање тог јединства може се даље у
развоју и одбрани националног и језичког идентитета. И његовог наслеђа.
А, све то уз наук и опомену да је трагедија ако се олако уништава национално
језичко благо. И његова врела и рудници. Јер, Срби су без српског језика и
српске ћирилице, као српски језик и српска ћирилица без Срба.
Нема коментара:
Постави коментар